PANČEVO

BAROK U SENCI BUVLJAKA

Koliko je industrijski razvoj Pančeva doneo koristi gradu na jugu Banata, a koliko štete, teško je reći. Izvesno je samo da ništa više nije isto

Više od šest decenija je prošlo otkako je posleratna obnova zemlje, kako se to nekada nazivalo, stigla i do Pančeva. Za svega nekoliko godina, tipični vojvođanski gradić na jugu Banata postao je značajan privredni centar sa razvijenom petrohemijskom industrijom, postrojenjima za preradu nafte i drugim preduzećima.

Mapa lokacije Pančeva

Koliko je ovaj razvoj doprineo napretku i opštem boljitku varoši, teško je reći, jer su mišljenja Pančevaca podeljena. Dok jedni mašu ekonomskim pokazateljima, brojem zaposlenih i privrednim perspektivama, drugi izlaze na ulice, duvaju u pištaljke i protestuju. Kažu da je država "pokupila kajmak", a njima ostavila zagađeni vazduh, kome, očigledno, ni snažna banatska košava ne može ništa. I njihovi argumenti ne mogu se zanemariti. Pančevo je danas grad sa najvećim brojem malignih oboljenja, kardiovaskularnih i plućnih bolesnika.

Skriveno gradsko jezgro

Najprepoznatljivije obeležje grada – buvlja pijaca

I dok je privreda brzo napredovala, skoro istovremeno, na drugom kraju varoši postepeno se razvijalo i nešto sasvim drugo, nešto što će vremenom postati prepoznatljivo obeležje Pančeva – buvlja pijaca. Malo je ko u Srbiji, pa i šire, propustio priliku da barem jednom poseti ovu neobičnu tržnicu pod vedrim nebom, na kojoj se, i dan-danas može videti, kupiti ili naručiti praktično sve: od igle do delova lokomitive.

Stešnjeno između industrijskih postrojenja i buvljaka, okruženo železničkom prugom, drumskim obilaznicama, Dunavom i Tamišom, gradsko jezgro Pančeva ostalo je skriveno, tajanstveno i mnogim prolaznicima potpuno nepoznato. Baš ono što bi Pančevci gostima najradije pokazali i čime bi se, sa pravom, mogli i pohvaliti.

Njegoševa ulica

Jedan od simbola Pančeva jeste Gradski trg. Današnje ime, Trg kralja Petra Prvog, skorašnjeg je datuma, jer su se nazivi, baš kao i carevine, ovde često smenjivali. Po rečima Srđana Božovića, kustosa u Narodnom muzeju, reč je o starom gradskom jezgru koje je sa svih strana okruženo baroknim zgradama i zelenilom, pa danas predstavlja omiljeno šetalište Pančevaca i njihovih gostiju. Međutim, nije oduvek tako bilo. U vreme Austrougarske monarhije, kada je trg nosio ime Franca Josifa, ovde se prostiralo prazno kaldrmisano polje, bez ijednog stabla drveta. Na njemu je bila pijaca, a služio je i kao mesto sa kojeg su dobošari saopštavali sve što je bilo od značaja za život grada i njegovih žitelja.

Ipak, carskoj soldateski nije smetalo da se baš ovde, samo nekoliko meseci posle podizanja Prvog srpskog ustanka, 1804. godine postavi spomenik u čast tog događaja. Spomenik je zvanično posvećen svetim Trojicama, a uklonjen je vek i po kasnije kada su Pančevo okupirali Nemci. Posleratne vlasti su ovo znamenje očigledno, smatrale nasleđem ranijih, njima mrskih vremena, pa je spomenik na svoje mesto vraćen tek 2004. godine, kada je obeležavana i godišnjica podizanja ustanka.

Dosta im stresa

Kej, šetalište pored Tamiša

U blizini spomenika može se videti neobična prangija, koja i danas podseća da je ovaj grad nekada bio važan trgovački centar. Naime, kada bi brodovi pristajali u pančevačku luku, u nju bi se stavilo malo baruta, a eksplozija bi obavestila trgovce da je pristigla nova roba. Mnogi bi tada zamandalili svoje radnje i požurili ka pristaništu da ih ko ne pretekne. Naravno, prangija se dugo nije koristila, mnogi su zaboravili čemu je i služila, pa su gradske vlasti odlučile da na prelasku između dva milenijuma, 31. decembra 2000. godine ožive sećanje i na ovo neobično sredstvo "informisanja". Uoči ponoći je sipan barut i upaljen fitilj, ali je efekat, najblaže rečeno, bio drugačiji od očekivanog.

Naime, starih majstora nije bilo da objasne, pa su potomci stavili eksplozivnog materijala onako otprilike. Međutim, to otprilike pokazalo se znatno više nego što je zaista bilo potrebno, pa su Pančevci, tek delimično oporavljeni od NATO bombardovanja, ponovo doživeli neviđeni stres. Ipak, lekcija je naučena, pa se prangija i dalje koristi za oglašavanje dolazećih godina.

Nekadašnja Štapska zgrada

Pančevo je dugo bilo veliki vojni centar, posle Temišvara najvažnije mesto u banatskoj vojnoj granici. U njemu je bila smeštena Dvanaesta nemačka regimenta, koja je čuvala monarhiju od mogućih upada turske vojske. Sećanje na njihov boravak sačuvale su brojne zgrade, a većina njih se i danas smatra remek-delom barokne arhitekture. Nekadašnja Štapska zgrada, na obodu parka, nekada je korišćena za smeštaj vojnika i oficira, a u njoj je jedno vreme živeo i komandant grada. Kasnije je menjala namenu, bila je i hotel "Hurgadia", a danas su u njoj smešteni restorani, galerije i prostorije političkih partija i stranaka.

Nekadašnji Magistrat – danas muzej

Naspram nje, davne 1833. godine podignuta je i zgrada Magistrata koja će narednih 130 godina biti sedište Uprave grada. Sve do 1965. godine, kada je izgrađena nova zgrada Skupštine opštine. Tada je pretvorena u muzej i danas, svakako, predstavlja najstariju ustanovu kulture u Pančevu. Njena prebogata riznica odavno je prevazišla lokalni značaj, ali se i sama zgrada, takođe, može smatrati delom muzejske postavke. Osim toga, posetioci mogu videti originalne slike Paje Jovanovića, "Seobu Srba", zatim zbirku slika Uroša Predića, remek-delo slikara Konstantina Danila, ali i jedinu autentičnu zastavu srpskog Vojvodstva iz 1848. godine. Doduše, zgrada se trenutno rekonstruiše, pa je posetu najbolje odložiti barem do proleća.

Ko uđe, dugo ne izađe

Jedno od omiljenih šetališta Pančevaca je i Njegoševa ulica, koja takođe izlazi na Trg. Iako kratka, ovde je smatraju najdužom ulicom na svetu, jer se mnogima, kažu, dogodilo da se po ulasku u nju, kući vrate tek posle nekoliko godina. Ipak, nije reč o nekakvoj crnoj rupi, još manje o misterioznom "banatskom trouglu", već o činjenici da se upravo ovde nalazi i zgrada Okružnog zatvora.

Crkva Uznesenja presvete Bogorodice

Pančevo je i grad kafana, bifea, bircuza, kafića i drugih mesta za ubijanje dokolice. Nažalost, starih kafana, onih po kojima su nekada i ulice dobijale imena, odavno više nema. Njihovo mesto su zauzeli neki novi ugostiteljski objekti, čiji metal-staklo enterijer često doprinosi da se gosti osećaju kao ribe u akvarijumu. Dok ručamo, žale se stariji Pančevci, imamo utisak da prolaznici stoje na ulici, zaviruju u tanjir i "navijaju". Srećom, topliju atmosferu i više intime sačuvale su čarde na obali Tamiša. Ima ih nekoliko, a njihov izgled i danas koriste filmski režiseri kada svoju priču žele da oplemene nečim starijim i trajnijim.

Brojni kadrovi kultnog filma "Balkan ekspres" snimljeni su upravo ovde, a okolinu Pančeva je rado koristio i Slobodan Šijan, kada je radio legendarne "Maratonce" i film "Ko to tamo peva". Doduše, u pančevački okoliš ovoga puta nismo zalazili, mada bi, veruju ovde, upravo to moglo da privuče najviše gostiju. Barem onoliko koliko to, i dan-danas, uspeva pančevački buvljak.

Vlada Arsić
Press magazin – 17.02.2008.