Davos, jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u Švajcarskoj, najpre se pročuo po romanu Tomasa Mana, pa tek onda po brojnim klinikama. Danas je mondensko letovalište, popularan ski, ali i politički centar
Kada je Tomas Man radnju svog romana "Čarobni breg" smestio u Davos, malo selo u švajcarskom kantonu Graubingen, želja mu je, najpre, bila da predstavi mesto u kome je rođen. Međutim, poznati književnik i nobelovac verovatno nije ni slutio da će Davos kasnije postati i jedna od najpopularnijih turističkih destinacija, podjednako dobro posećena i leti i zimi. Mesto u kome danas živi nešto više 13.000 stanovnika po mnogo čemu nadmašilo je administrativne centre u komšiluku, a biti gost Davosa bilo je i ostalo, pre svega, stvar prestiža.
Kada je Tomas Man radnju svog romana "Čarobni breg" smestio u Davos, malo selo u švajcarskom kantonu Graubingen, želja mu je, najpre, bila da predstavi mesto u kome je rođen. Međutim, poznati književnik i nobelovac verovatno nije ni slutio da će Davos kasnije postati i jedna od najpopularnijih turističkih destinacija, podjednako dobro posećena i leti i zimi. Mesto u kome danas živi nešto više 13.000 stanovnika po mnogo čemu nadmašilo je administrativne centre u komšiluku, a biti gost Davosa bilo je i ostalo, pre svega, stvar prestiža.
Mapa lokacije DavosaOd banje do ski-centra
Zbog brojnih pogodnosti koje pruža ljubiteljima snega, gradić na nadmorskoj visini od 1.560 metara, smešten između planinskih visova Tincenhorna i Vajsflua, oduvek je privlačio pažnju skijaša. Ipak, oni ga nisu otkrili. Sve do povine XIX veka Davos je bio obično selo nastanjeno stočarima i zemljoradnicima, koji su mirno, daleko od sveta, ratova i nevolja savremene civilizacije, trošili svoj život. A onda je daleke 1853. godine ovde zabasao i doktor Aleksandar Špengler, koji je ubrzo ustanovio da prijatna klima planine savršeno odgovara obolelima od tuberkuloze i drugih plućnih bolesti.
Saznanje je doprinelo da ovde da ovde ubrzo budu otvorene i brojne klinike, sanatorijumi, hoteli i pansioni, a glas o dotad nepoznatom mestu vrtoglavom brzinom se proširio po svetu. Najpre su ga proneli članovi porodica, prijatelji i rodbina bolesnika koji su sa njima dolazili i kojima, očigledno, nisu promakli fantastični uslovi za skijanje i druge zimske radosti. Njihovim tragom su krenuli su planinari, skijaši, ljubitelji klizanja i nordijskih sportova, pa je Davos ubrzo postao stecište turista iz celog sveta.
Zbog brojnih pogodnosti koje pruža ljubiteljima snega, gradić na nadmorskoj visini od 1.560 metara, smešten između planinskih visova Tincenhorna i Vajsflua, oduvek je privlačio pažnju skijaša. Ipak, oni ga nisu otkrili. Sve do povine XIX veka Davos je bio obično selo nastanjeno stočarima i zemljoradnicima, koji su mirno, daleko od sveta, ratova i nevolja savremene civilizacije, trošili svoj život. A onda je daleke 1853. godine ovde zabasao i doktor Aleksandar Špengler, koji je ubrzo ustanovio da prijatna klima planine savršeno odgovara obolelima od tuberkuloze i drugih plućnih bolesti.
Saznanje je doprinelo da ovde da ovde ubrzo budu otvorene i brojne klinike, sanatorijumi, hoteli i pansioni, a glas o dotad nepoznatom mestu vrtoglavom brzinom se proširio po svetu. Najpre su ga proneli članovi porodica, prijatelji i rodbina bolesnika koji su sa njima dolazili i kojima, očigledno, nisu promakli fantastični uslovi za skijanje i druge zimske radosti. Njihovim tragom su krenuli su planinari, skijaši, ljubitelji klizanja i nordijskih sportova, pa je Davos ubrzo postao stecište turista iz celog sveta.
Panorama Davosa Ono što ovaj zimski centar izdvaja od drugihje, između ostalog, dužina staza. Ima čak pet zasebnih skijaških površina, ali one su tako povezane da deluju kao jedinstveni skicentar. Ukupna dužina staza je 310 kilometara, a za ljubitelje kros-kontrija uređeno je 75 kilometara terena. Većina staza su osvetljena za noćno skijanje, a skoro 215 kilometara staza prekriveno je najkvalitetnijim veštačkim snegom. Sve ovo, naravno, prati i veliki broj žičara i ski-liftova, pa je saobraćaj na nebu iznad Davosa često zakrčeniji nego iznad brojnih lokalnih aerodroma.
Dve velike i devet malih žičara sa kabinama, tri lifta sa gondolama, desetak jednoseda i tridesetak vučica za samo jedan sat mogu prevesti skoro 65.000 ljudi. Može se samo zamisliti strah ljudi koji se prvi put ukrcavaju u gondolu i ubrzo shvataju da se nalaze na 70 metara iznad zemlje, otprilike kao kada bi sedeli na ivici oblakodera. Ipak, pogled na nestvarnu belu pučinu i oštre planinske vrhove iz ove perspektive nešto je što se, verujemo, pamti ceo život.
Sezona traje cele godine
Dve velike i devet malih žičara sa kabinama, tri lifta sa gondolama, desetak jednoseda i tridesetak vučica za samo jedan sat mogu prevesti skoro 65.000 ljudi. Može se samo zamisliti strah ljudi koji se prvi put ukrcavaju u gondolu i ubrzo shvataju da se nalaze na 70 metara iznad zemlje, otprilike kao kada bi sedeli na ivici oblakodera. Ipak, pogled na nestvarnu belu pučinu i oštre planinske vrhove iz ove perspektive nešto je što se, verujemo, pamti ceo život.
Sezona traje cele godine
Pogled na gradić zimi Davos je zimski centar, ali i mondensko letovalište. Turistička sezona traje praktično cele godine, pa nije čudno što turistički radnici zadovoljno trljaju ruke. Svake godine se ovde zabeleži između dva i dva i po miliona noćenja, znatno više nego što ukupno ostvare pojedine države. Zimska sezona traje od početka decembra do polovine aprila, proleće i jesen rezervisani su za planinare i ljubitelje mira i tišine, a njihovo mesto preko leta zauzmu jedriličari, surferi, ronioci, pecaroši i plivači, koji pronalaze raj na istoimenom jezeru.
Jedriličari na jezeru Davos Reč je o glečerskoj tvorevini pored samog gradića, dužine obala oko četiri kilometra i temperaturom vode koja retko prelazi 20 stepeni. Ipak, lepota raznovrsne biljne vegetacije najviše dolazi do izražaja leti, kada jezero postaje prvorazredna prirodna atrakcija.
Naravno, Davos je i omiljeno stecište brojnih političara i diplomata koji upravo ovde, na obroncima magičnog Čarobnog brega, kako se ovo mesto drugačije naziva, rešavaju brojne belosvetske probleme, a tu su i česti simpozijumi i kongresi humanitarnih organizacija, književnika, naučnika i članova raznih nevladinih organizacija.
Naravno, Davos je i omiljeno stecište brojnih političara i diplomata koji upravo ovde, na obroncima magičnog Čarobnog brega, kako se ovo mesto drugačije naziva, rešavaju brojne belosvetske probleme, a tu su i česti simpozijumi i kongresi humanitarnih organizacija, književnika, naučnika i članova raznih nevladinih organizacija.
Hotel "Klavadel" Da bi se ovoliki broj turista i gostiju iz celog sveta mogao dočekati i ugostiti, bilo je potrebno obezbediti i odgovarajući smeštaj.
U samom gradu i njegovoj okolini izgrađeno je oko 150 hotela, planinskih vila, apartmana i pansiona, kao i nekoliko kampova. U ponudi je više od 24.000 kreveta, ali se i pored toga poseta mora najaviti mesecima unapred.
U samom gradu i njegovoj okolini izgrađeno je oko 150 hotela, planinskih vila, apartmana i pansiona, kao i nekoliko kampova. U ponudi je više od 24.000 kreveta, ali se i pored toga poseta mora najaviti mesecima unapred.
Hotel "Fluela" Na zanimanje gostiju ne utiču preterano ni cene smeštaja i vanpansionske usluge koje Davos svrstavaju među najskuplje na svetu. Tako, na primer, smeštaj u jednom od najjeftinijih hotela, hotelu "Klavadel" sa dve zvezdice, po osobi staje oko 60 švajcarskih franaka. Usluga podrazumeva noćenje i doručak, a za pun pansion valja izdvojiti znatno više. Naravno, smeštaj u hotelima sa četiri i više zvezdica višestruko je skuplji, pa tako račun za sedmodnevni boravak u hotelu "Fluela", na primer, po osobi često premaši sumu od 2.500 švajcaraca. Naravno, bogati svet za ovo i ne haje, a najčešći gosti Davosa su, pored domaćina, Nemci, Holanđani…
Vlada Arsić
Press Kofer 37 – 27.02.2008.
Press Kofer 37 – 27.02.2008.
Нема коментара:
Постави коментар