Dugo su tajanstvene sile oko Bermuda privlačile pažnju na krajnje neobičan način – potapale su brodove i obarale avione, ali se o lepoti ovog arhipelaga malo šta znalo. U XIX veku užitak je pobedio strah, a bajkoviti predeli i savršena klima doprineli su da danas Bermude tokom godine poseti više od pola miliona turista
Ima li većeg izazova za zaljubljene avanturiste nego da godišnji odmor provedu u Predvorju pakla? Ili, recimo, da letuju u Đavoljem trouglu? Ili u Zoni sumraka? Ipak, sve su ovo samo neki od naziva za jedan od najlepših arhipelaga u Atlantskom okeanu. I, svakako, jedan od najtajanstvenijih.
Ima li većeg izazova za zaljubljene avanturiste nego da godišnji odmor provedu u Predvorju pakla? Ili, recimo, da letuju u Đavoljem trouglu? Ili u Zoni sumraka? Ipak, sve su ovo samo neki od naziva za jedan od najlepših arhipelaga u Atlantskom okeanu. I, svakako, jedan od najtajanstvenijih.
Mapa BermudaJoš od vremena kada se Kristofor Kolumbo, ploveći vodama između Bermudskih ostrva, Portorika i obala Floride, čudio nad svojim "poludelim" kompasom, pa sve do misterioznog nestanka na stotine brodova i aviona u potonjim vremenima, Bermudski trougao je bio mesto koje je raspaljivalo maštu. Iako zvanična nauka nikada nije dala razložno objašnjenje ovih ovih paranormalnih pojava, Bermudska ostrva su oduvek privlačila pažnju brojnih istraživačkih ekspedicija, književnika, filmskih stvaralaca, pa i običnog sveta.
Mapa Bermudskog trougla O tajanstvenoj zoni u srcu Atlantika napisano je na desetine knjiga, snimljeni su i brojni filmovi, a vremenom su priče meštana dopunjavane najpikantnijim detaljima, pa se odavno izbrisala svaka granica između sna i jave.
U međuvremenu, tajanstvene sile kao da su se umorile od zanimanja javnosti, brodovi i avioni više ne menjaju svoju ustaljenu maršrutu, ali ljudi i dalje dolaze. Štaviše, njihov broj se poslednjih stotinak godina neprestano povećava, a Bermudska ostrva su od "crne tačke" Zemljine kugle postala jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija belosvetskog putujućeg cirkusa.
Španci otkrili, Britanci prisvojili
U međuvremenu, tajanstvene sile kao da su se umorile od zanimanja javnosti, brodovi i avioni više ne menjaju svoju ustaljenu maršrutu, ali ljudi i dalje dolaze. Štaviše, njihov broj se poslednjih stotinak godina neprestano povećava, a Bermudska ostrva su od "crne tačke" Zemljine kugle postala jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija belosvetskog putujućeg cirkusa.
Španci otkrili, Britanci prisvojili
Bermudi Na turističku mapu sveta Bermude je upisala princeza Lujza, ćerka britanske kraljice Viktorije i supruga viceguvernera Kanade. Bežeči od oštre severne zime, dokona plemkinja je davne 1883. godine otkrila ovo parče raja. Njene priče o bajkovitim predelima ubrzo su nagnale i druge članove kraljevskog doma da posete ova ostrva, pa su Bermudi ubrzo postali nezaobilazna turistička atrakcija za bogate Engleze i Kanađane.
Poslednjih decenija primat su preuzeli Amerikanci, pogotovo otkako su SAD, nakon Drugog svetskog rata, zakupile ostrvo Sent Dejvid i pored međunarodnog aerodroma napravile i svoju vazduhoplovnu bazu. Ipak, valja znati da su nenastanjena ostrva davne 1503. godine prvi otkrili Španci, tačnije španski moreplovac Huan Bermudez, po kome je arhipelag i dobio ime. Duže od jednog veka Španci su ova ostrva koristili kao navigaciono kopno na pomorskom putu za Ameriku, ali nikada nisu bili dovoljno zainteresovani da bi ih proglasili i svojom teritorijom.
Poslednjih decenija primat su preuzeli Amerikanci, pogotovo otkako su SAD, nakon Drugog svetskog rata, zakupile ostrvo Sent Dejvid i pored međunarodnog aerodroma napravile i svoju vazduhoplovnu bazu. Ipak, valja znati da su nenastanjena ostrva davne 1503. godine prvi otkrili Španci, tačnije španski moreplovac Huan Bermudez, po kome je arhipelag i dobio ime. Duže od jednog veka Španci su ova ostrva koristili kao navigaciono kopno na pomorskom putu za Ameriku, ali nikada nisu bili dovoljno zainteresovani da bi ih proglasili i svojom teritorijom.
Hamilton, glavna ulica – Front strit Ono što nije bilo zanimljivo Špancima, zahvaljujući pukom slučaju, iskoristili su Britanci. Naime, 1609. godine, britanski jedrenjak "Sea Venture" nasukao se u blizini Bermuda. Poput Robinzona Krusoa, posada je dugo ostala na ostrvu, gradeći novi brod za povratak. Kada je posao obavljen, zapovednik ekspedicije ser Džordž Samers zadržao je nekoliko ljudi, a ostrvo proglasio posedom britanske krune. Tog trenutka počinje naseljavanje pustog arhipelaga, kojeg su pomorci do tada nazivali Izgubljena ostrva. Suverenitet nad Bermudima i danas imaju Britanci, mada su ostrvljani u međuvremenu stekli i neku vrstu autonomije.
Arhipelag čine 142 mala i 8 većih ostrva, a ukupna površina je nešto manja od 30 kvadratnih kilometara. Veća ostrva (Severno i Južno irsko ostrvo, Samers, Baz, Bermuda, Konej, Sent Džordž i Sent Dejvid) povezana su veštačkim zemljouzima kroz močvarne predele, mostovima i putevima, pa se obično označavaju u jednini, kao Bermuda, po najvećem ostrvu, na kome i Hamilton, glavni grad arhipelaga. Inače, najbliže kopno je obala Južne Karoline u SAD, ali i do nje valja dugo "plivati", jer je razdaljina veća od hiljadu kilometara. Sem toga, mnogi Bermude smatraju delom Kariba, što nije tačno, jer se Karipski pojas smestio čak 1.600 kilometara južnije.
Obilazak Neptunovog carstva
Arhipelag čine 142 mala i 8 većih ostrva, a ukupna površina je nešto manja od 30 kvadratnih kilometara. Veća ostrva (Severno i Južno irsko ostrvo, Samers, Baz, Bermuda, Konej, Sent Džordž i Sent Dejvid) povezana su veštačkim zemljouzima kroz močvarne predele, mostovima i putevima, pa se obično označavaju u jednini, kao Bermuda, po najvećem ostrvu, na kome i Hamilton, glavni grad arhipelaga. Inače, najbliže kopno je obala Južne Karoline u SAD, ali i do nje valja dugo "plivati", jer je razdaljina veća od hiljadu kilometara. Sem toga, mnogi Bermude smatraju delom Kariba, što nije tačno, jer se Karipski pojas smestio čak 1.600 kilometara južnije.
Obilazak Neptunovog carstva
Ostaci potonulog broda "Konstelejšn" Bermudi su vulkanskog porekla, ali ih okružuju koralni grebeni i Golfska struja, pa je more uz obalu prijatno za kupanje tokom cele godine. Krase ga i prelepe plaže, skrivene uvale, tajanstveni zatoni i brojni useci u raspuklom stenju. Obala je prekrivena belim ili ružičastim peskom, a meštani se hvale da mogu da pogode nacio-alnost bilo kog turiste samo na osnovu vremena kada dolazi i mesta na kome se kupa. Lokalno stanovništvo "brčka se" od aprila do septembra i voli uzburkano more. Amerikancima više prijaju uvale, plića voda i usamljena mesta, a Britanci vole društvo, posećuju najpoznatija mesta i kupaju se tokom cele godine.
Bermudi su idealni za kupanje i sunčanje, ali ih sve češće posećuju i brojni ljubitelji ronjenja. Razgledanje raznovrsnog podvodnog sveta i tajanstvenih olupina potonulih brodova njihova je jedina preokupacija, a kažu da je neverovatno iskustvo kada se na dnu mora sretnete sa ostacima broda "Konstelejšn". Naravno, tu su i jedrenje, jahanje na talasima i ribolov.
Bermudi su idealni za kupanje i sunčanje, ali ih sve češće posećuju i brojni ljubitelji ronjenja. Razgledanje raznovrsnog podvodnog sveta i tajanstvenih olupina potonulih brodova njihova je jedina preokupacija, a kažu da je neverovatno iskustvo kada se na dnu mora sretnete sa ostacima broda "Konstelejšn". Naravno, tu su i jedrenje, jahanje na talasima i ribolov.
Hamilton, Bermudska katedrala Pažnju gostiju zaokupljaju i brojne istorijske znamenitosti, kulturni sadržaji, specifične atrakcije i prirodne lepote. U gradu Hamiltonu treba obići Front strit, ulicu sa brojnim zgradama u viktorijanskom stilu i fasadama u pastelnim bojama mora, neba, limuna i kajsije. Tu je i Bermudska katedrala u neogotskom stilu. Istorijsko-društveni muzej i tvrđava Fort Hamilton, podignuta sredinom XIX veka, koja i danas dominira na brdu iznad luke. Na južnom delu ostrva je nacionalni park Saut šor, a prostire se skoro dva kilometra duž obale. Tuda prolazi i trasa turističkog vozića, a tokom vožnje posetioci mogu obići i brojne skrivene pećine.
Hamilton, Gradska kuća i Umetnički centar Bivša prestonica, gradić Sent Džordž, nekada je bio jedina naseobina na ostrvu. Iz starih vremena sačuvana je građevina Old haus, podignuta davne 1620. godine. Na severu Samersovog ostrva je prostran park, podignut u čast engleskog admirala koji se prvi iskrcao na ovo mesto. Njegovo srce i danas počiva u maloj grobnici, a ostatak tela je , u skladu sa nekadašnjim običajima, prenet i sahranjen u Engleskoj. Na brdovitom Irskom ostrvu, na zapadnom vrhu Berda, smeštena je Kraljevska mornarička vojna luka, koju su Britanci nazivali i "Gibraltar na zapadu". U renoviranim zgradama sada se nalazi Pomorski muzej, Bermudsko pozorište i Ronilački park.
Mopedi su glavno prevozno sredstvo Bermudska ostrva jedna su od najposećenijih svetskih destinacija. Godišnje se na njih iskrca više od pola miliona turista, skoro tri puta više nego što ima stanovnika. Ipak, za mnoge i danas predstavljaju "neosvojivu tvrđavu". Ponajviše zbog cena smeštaja, jer se krevet u dvokrevetnoj sobi teško može naći za manje od 150 američkih dolara po danu. Naravno, treba imati u vidu i druge troškove, pa nije čudno što će Bermudski trougao za mnoge turiste još dugo ostati nedokučiva tajna.
Turističke agencije u Srbiji putovanja na ova egzotična ostrva organizuju u saradnji sa stranim turističkim agencijama.
Turističke agencije u Srbiji putovanja na ova egzotična ostrva organizuju u saradnji sa stranim turističkim agencijama.
Vlada Arsić
Press Kofer 35 – 13.02.2008.
Press Kofer 35 – 13.02.2008.
Нема коментара:
Постави коментар