Osim što važi za prestonicu mode i dizajna, Milano je i grad umetnosti. Ovaj epitet nije zaslužio samo zbog Skale, već i zbog brojnih galerija i muzeja, u kojima se čuva neprocenjivo umetničko blago
Poznat kao prestonica mode i dizajna, ali i kao finansijski i industrijski centar značajan u svetskim okvirima, Milano će kod mnogih budućih posetilaca izazvati pogrešan utisak. Mnogi turisti će ga lako zamisliti kao hladan, futuristički grad, sav u betonu, metalu i staklu. Ima i toga, ali samo u pojedinim delovima grada. U centru se, međutim, uzdižu građevine koje nisu novijeg datuma. Upravo zbog toga će susret sa Milanom mnogima biti iznenađenje.
Mapa MilanaDuomo i Skala
Centralni gradski trg Duomo je izuzetno prijatan i ušuškan, jer pristup automobilima nije dozvoljen. Idiličnu atmosferu dopunjavaju golubovi, a narušavaju prodavci semenki koji turiste gotovo da vuku za rukav, pokušavajući da im za pola evra prodaju šaku semenja, kojom će ovi mamiti golubove i tako se slikati sa njima.
Centralni gradski trg Duomo je izuzetno prijatan i ušuškan, jer pristup automobilima nije dozvoljen. Idiličnu atmosferu dopunjavaju golubovi, a narušavaju prodavci semenki koji turiste gotovo da vuku za rukav, pokušavajući da im za pola evra prodaju šaku semenja, kojom će ovi mamiti golubove i tako se slikati sa njima.
Katedrala Duomo Na trgu Duomo se izdiže istoimena katedrala, jedan od simbola grada. Njena izgradnja je počela krajem XIV veka, a stotinama godina nakon toga nastavljeno je doterivanje njenog velelepnog zdanja. Ovaj hrišćanski hram, treći po veličini u svetu, zaista pleni svojom grandioznošću, pogotovo kad se zakorači unutra. Posetioca će oduševiti i igra svetlosti na raznobojnim mozaicima na prozorima. Katedrala Duomo znana je i po skulpturama koje je ukrašavaju, po njihovoj lepoti, ali i po broju, jer ih ima više od tri hiljade.
Milanska Skala Drugi simbol Milana je čuvena milanska Skala, jedna od najslavnijih operskih kuća na svetu. Njena spoljašna fasada možda nije raskošna koliko bi se od kuće takvog renomea moglo očekivati, ali joj zato po akustici nema premca. Iz tog razloga ovde nastupaju najveći operski umetnici sveta.
Zgrada koju danas gledamo nije autentična. Prva, koju je uništio požar, bila je sagrađena krajem XVIII veka na mestu nekadašnje crkve Santa Maria della Scala, po kojoj je i dobila ime. U početku je Skala, kao i mnoga druga pozorišta tog doba, bila i kazino, a kockari su sedeli u foajeu. Tokom Drugog svetskog rata je teško oštećena u bombardovanju. Ponovo je sagrađena i otvorena 1946. godine.
Sezona u Skali se tradicionalno otvara 7. decembra, na dan svetog Ambroza, zaštitnika grada. U ovoj operskoj kući postoji strog protokol, od koga se nikad ne odstupa. Sve predstave se moraju završiti pre ponoći, pa duge opere, ako je to potrebno, počinju ranije nego što je uobičajeno. Čak ni onima koji imaju karte nije dozvoljeno da uđu nakon početka predstave. Nema izuzetaka, što je jednom prilikom otkrio i sam Ričard Barton.
U Skali postoji i muzej koji sadrži izuzetnu kolekciju slika, crteža, skulptura, kostima i dokumenata vezanih za operu i istoriju Skale. Posvećen je nacionalnim muzičkim velikanima, kao što su Verdi, Rosini, Pučini, Toskanini… Dva hola posvećena Verdiju sadrže uspomene kao što su spinet na kojem je čuveni kompozitor učio da svira, njegovom rukom pisane beleške i dirigentski štap, koji mu je dodeljen nakon uspeha Aide.
Šoping i kapućino
Zgrada koju danas gledamo nije autentična. Prva, koju je uništio požar, bila je sagrađena krajem XVIII veka na mestu nekadašnje crkve Santa Maria della Scala, po kojoj je i dobila ime. U početku je Skala, kao i mnoga druga pozorišta tog doba, bila i kazino, a kockari su sedeli u foajeu. Tokom Drugog svetskog rata je teško oštećena u bombardovanju. Ponovo je sagrađena i otvorena 1946. godine.
Sezona u Skali se tradicionalno otvara 7. decembra, na dan svetog Ambroza, zaštitnika grada. U ovoj operskoj kući postoji strog protokol, od koga se nikad ne odstupa. Sve predstave se moraju završiti pre ponoći, pa duge opere, ako je to potrebno, počinju ranije nego što je uobičajeno. Čak ni onima koji imaju karte nije dozvoljeno da uđu nakon početka predstave. Nema izuzetaka, što je jednom prilikom otkrio i sam Ričard Barton.
U Skali postoji i muzej koji sadrži izuzetnu kolekciju slika, crteža, skulptura, kostima i dokumenata vezanih za operu i istoriju Skale. Posvećen je nacionalnim muzičkim velikanima, kao što su Verdi, Rosini, Pučini, Toskanini… Dva hola posvećena Verdiju sadrže uspomene kao što su spinet na kojem je čuveni kompozitor učio da svira, njegovom rukom pisane beleške i dirigentski štap, koji mu je dodeljen nakon uspeha Aide.
Šoping i kapućino
Galerija Vitorio Emanuele II Dva najpoznatija obeležja Milana, Trg i katedralu Duomo i Trg i operu Skala, povezuje Galerija Vitorio Emanuele II. Ovaj pokriveni pasaž nosi ime kralja koji je ujedinio Italiju. Izgrađen je u drugoj polovini XIX veka. Pokriven je svodovima od stakla i čelika, što je bio popularan dizajn za tržne centre tog doba. Bio je veći od svojih prethodnika i u odnosu na njih je predstavljao značajan pomak. U međuvremenu su u svetu izgrađeni mnogi moderniji tržni centri, ali je retko koji je uspeo da ga nadmaši po lepoti, pa se Galerija Vitorio Emanuele II i danas smatra jednim od najlepših tržnih centara na svetu. Ovde se nalaze prodavnice visoke mode, knjižare, restorani i kafei. Od Trga Duomo vodi i Korzo Vitorio Emanuele II, pešačka ulica koju tokom dana preplave zaljubljenici u šoping, jer su ovde smeštene prodavnice svetski poznatih modnih kompanija. Ulica je prepuna i tokom večernjih sati, pre svega zbog brojnih bioskopa i barova u koje navraćaju ljubitelji pokretnih slika.
Korzo Vitorio Emanuele II Posetiocima sa dubljim džepom se preporučuje i obližnja Via Monte Napoleone ili Montenapo, kao je Milanezi najčešće zovu. U njoj i okolnim ulicama može se naći veliki broj zlatara i trgovaca starinama, ali je ovaj kraj prvenstveno znan po buticima najpoznatijih svetskih kreatora, kao što su Iv Sen Loran, Guči, Armani, Dior, Šanel, Valentino, Versaće…
Nema nijedne modne kuće koja drži do sebe, a da nema svoju radnju u Milanu. Ova činjenica svrstava centar Lombardije u sam vrh top-liste gradova idealnih za šoping. Ipak, obilazak najprestižnijih svetskih radnji je za mnoge skup "sport". Ako imate manjak para, a višak vremena, prošetajte van centra. Tamo se nalaze znatno jeftinije robne kuće i prodavnice, posebno ako Milano posetite u vreme zimskih (januar i februar) ili letnjih (jul i avgust) rasprodaja. Lako ćete ih pronaći ako se raspitate kod vodiča ili kod samih meštana, a do njih je najlakše stići ako krenete metroom.
Brera je još jedno trendi mesto u Milanu koje se preporučuje za šoping. Nekada su ovaj kraj uglavnom nastanjivali umetnici i boemi, ali je vremenom njegov originalni karakter prilično izmenjen. Breru ne smete zaobići, čak i ako ne želite da kupujete. Vredi prošetati u večernjim satima i probati izvrsni italijanski kapućino. Brojni kafei i restorani u romantičnim ulicama i mnoštvo današnjih boemai turista udahne svake večeri novi život ovom kraju i podseti na njegovu slavnu tradiciju.
Nema nijedne modne kuće koja drži do sebe, a da nema svoju radnju u Milanu. Ova činjenica svrstava centar Lombardije u sam vrh top-liste gradova idealnih za šoping. Ipak, obilazak najprestižnijih svetskih radnji je za mnoge skup "sport". Ako imate manjak para, a višak vremena, prošetajte van centra. Tamo se nalaze znatno jeftinije robne kuće i prodavnice, posebno ako Milano posetite u vreme zimskih (januar i februar) ili letnjih (jul i avgust) rasprodaja. Lako ćete ih pronaći ako se raspitate kod vodiča ili kod samih meštana, a do njih je najlakše stići ako krenete metroom.
Brera je još jedno trendi mesto u Milanu koje se preporučuje za šoping. Nekada su ovaj kraj uglavnom nastanjivali umetnici i boemi, ali je vremenom njegov originalni karakter prilično izmenjen. Breru ne smete zaobići, čak i ako ne želite da kupujete. Vredi prošetati u večernjim satima i probati izvrsni italijanski kapućino. Brojni kafei i restorani u romantičnim ulicama i mnoštvo današnjih boemai turista udahne svake večeri novi život ovom kraju i podseti na njegovu slavnu tradiciju.
Da Vinčijeva "Tajna večera" Bogatstvo i tradicija
Osim što važi za prestonicu mode i dizajna, Milano je i grad umetnosti. Ovaj epitet nije zaslužio samo zbog Skale, već i zbog brojnih galerija i muzeja, u kojima se čuva neprocenjivo umetničko blago. Najvredniji dragulj u milanskoj riznici je Da Vinčijeva "Tajna večera", koja se nanalazi u crkvi Santa Maria dela Gracia.
Osim što važi za prestonicu mode i dizajna, Milano je i grad umetnosti. Ovaj epitet nije zaslužio samo zbog Skale, već i zbog brojnih galerija i muzeja, u kojima se čuva neprocenjivo umetničko blago. Najvredniji dragulj u milanskoj riznici je Da Vinčijeva "Tajna večera", koja se nanalazi u crkvi Santa Maria dela Gracia.
Crkva Santa Maria dela Gracia Crkva je sagrađena još u drugoj polovini XV veka. Upravou njoj je u doba renesanse Leonardo da Vinči naslikao ovo remek-delo. Da bi se danas videlo, potrebno je rezervisati ulaznice mesecima unapred.
Zamak Sforca Zamak Sforca se takođe ubraja u najatraktivnije znamenitosti Milana. Gradnja je počela u XIV veku. Sredinom XV veka Frančesko Sforca je započeo rekonstrukciju zamla, a dalje su ga menjale nove generacije. najviše pažnje danas privlače toranj sa šarenim satom, kao i muzeji koji se kriju u unutrašnjosti velelepnog zdanja.
Unutrašnjost Galerije Vitorio Emanuele II, osim prodavnica, restorana i kafea, krije, na svom tlu, i mozaik sa slikom bika i udubljenjem. Tradicija nalaže da tu treba stati petom i okrenuti se pun krug na jednoj nozi. Legenda kaže da će se putnik u tom slučaju vratiti u Milano. Naravno, ne "vrte" se ovde baš svi koji dođu da posete centar Lombardije. Ali verovatno nema onog ko nije poželeo da se u Milano vrati.
Unutrašnjost Galerije Vitorio Emanuele II, osim prodavnica, restorana i kafea, krije, na svom tlu, i mozaik sa slikom bika i udubljenjem. Tradicija nalaže da tu treba stati petom i okrenuti se pun krug na jednoj nozi. Legenda kaže da će se putnik u tom slučaju vratiti u Milano. Naravno, ne "vrte" se ovde baš svi koji dođu da posete centar Lombardije. Ali verovatno nema onog ko nije poželeo da se u Milano vrati.
Vesna Milojević
HORIZONT 08 – 01.01.-28.02.2007.
HORIZONT 08 – 01.01.-28.02.2007.
Нема коментара:
Постави коментар