Prestonicu Češke, po mnogima jedan od najlepših gradova Evrope, godišnje poseti više od pet miliona turista. Zato se u ovom, "velikom muzeju na otvorenom" živi sve bolje i sadržajnije
Kad se neko nađe na ulicama Praga prvo što će u njemu primetiti jesu – turisti. Jer, glavni grad Češke je postao prava "turistička Meka", koju godišnje poseti više od pet miliona ljudi. Ovde se mogu čuti gotovo svi jezici sveta, a nema ulice u širem centru u kojoj se ne može videti bar jedna grupa stranaca, kako, naoružana kameram i fotoaparatima, beleži njegove znamenitosti. Turistička sezona u Pragu traje čitave godine, a zbog turista i sve većeg broja doseljenika, posetiocu se ponekad nameće utisak da su Česi postali "nacionalna manjina" u svom glavnom gradu.
Ali, bez obzira na kosmopolitski duh, Prag je ostao simbol češke i srednjoevropske kulture. Šetnja njegovim ulicama predstavlja svojevrsno putovanje u prošlost, koje je naročito čarobno u vreme kada je grad još osvetljen božićnim i novogodišnjim ukrasima.
U centru bez gužve
Ipak, sam dolazak u Prag ne izgleda tako romantično. Jer, sa koje god strane dolazili, u njegovim predgrađima mogu da se vide veliki stambeni blokovi, izgrađeni još u doba realsocijalizma, kao i industrijske zone, a duž autoputa, u poslednjih desetak godina podignute su i moderne poslovne zgrade, predstavništva internacionalnih kompanija i tržni centri.
U centru bez gužve
Ipak, sam dolazak u Prag ne izgleda tako romantično. Jer, sa koje god strane dolazili, u njegovim predgrađima mogu da se vide veliki stambeni blokovi, izgrađeni još u doba realsocijalizma, kao i industrijske zone, a duž autoputa, u poslednjih desetak godina podignute su i moderne poslovne zgrade, predstavništva internacionalnih kompanija i tržni centri.
Iz svih delova Praga, bez obzira na veliki broj vozila brzo se stiže do centra, a gužvi, nalik beogradskim, nema. Najveće zasluge za to pripadaju metrou izgrađenom još 1979. godine, dobro organizovanom gradskom prevozu i činjenici da je na Vltavi podignuto čak 18 mostova.
Najlepši od njih svakako je Karlov most, jedan od simbola Praga. Prošle, 2007. godine obeleženo je 650 godina od početka njegove izgradnje, a u toku je obnova, pa se na lukovima još mogu videti skele.
Inače, most je nazvan popo Karlu IV, češkom kralju i caru Svetog rimskog carstva, koji je 1357. udario kamen-temeljac za njegovu izgradnju i nije dočekao da ga vidi u svoj njegovoj lepoti. Ali, zato ga svakodnevno "zagledaju" turisti, prelazeći sa jedne na drugu stranu, slikajući se pored svirača, prodavca suvenira ili jedne od 30 skulptura koje se na njemu nalaze.
Ovaj, kao i ostali mostovi, najlepše se mogu videti sa Hračana, gornjeg grada, čije je "srce" Praški dvorac. Njega čini kompleks katedrale Svetog Vita, prelepo zdanje u gotskom stilu, čija je izgradnja počela još u XIV veku, bazilika Svetog Đorđa, stara kraljevska palata i ostale građevine.
U sastavu Praškog dvorca nalazi se i "radni prostor" češkog predsednika ispred kojeg je straža koja se svečano menja u 12 časova, a na osnovu zastave istaknute ispred njega, Česi uvek znaju da li im je predsednik u zemlji ili van nje.
U ovom delu Praga po svojoj lepoti izdvaja se i Zlatna ulica, nazvana tako po zlatarima koji su ovde živeli u XVII veku, a koju danas čine male, jarko obojene kuće.
Srpski se svuda čuje
Ništa manje zanimljiva nije ni Jevrejska četvrt, u donjem gradu. U njoj je ostalo malo Jevreja, ali je sačuvano šest lepih sinagoga i staro jevrejsko groblje, gde su pokojnici sahranjivani u čak 12 slojeva.
Nedaleko odatle je i Starovaroški trg sa crkvom Svete Marije i astronomskim satom Orloj koji je napravljen još u XV veku, a pored tačnog vremena pokazuje i položaj planeta, kao i kretanje Sunca i Meseca. Kada otkuca pun sat na njegovim "prozorčićima" pojave se figure 12 apostola, što turisti, koji se redovno okupljaju ispod, dočekuju aplauzom i sevanjem aparata. Čim obave taj ritual, hrle liniji koja prolazi sredinom trga i obeležava meridijan. Glavni doživljaj je stati na nju, mahnuti i skočiti.
Ništa manje zanimljiva nije ni Jevrejska četvrt, u donjem gradu. U njoj je ostalo malo Jevreja, ali je sačuvano šest lepih sinagoga i staro jevrejsko groblje, gde su pokojnici sahranjivani u čak 12 slojeva.
Nedaleko odatle je i Starovaroški trg sa crkvom Svete Marije i astronomskim satom Orloj koji je napravljen još u XV veku, a pored tačnog vremena pokazuje i položaj planeta, kao i kretanje Sunca i Meseca. Kada otkuca pun sat na njegovim "prozorčićima" pojave se figure 12 apostola, što turisti, koji se redovno okupljaju ispod, dočekuju aplauzom i sevanjem aparata. Čim obave taj ritual, hrle liniji koja prolazi sredinom trga i obeležava meridijan. Glavni doživljaj je stati na nju, mahnuti i skočiti.
U donjem gradu nalaze se i Praška ulica, Vaclavske namesti, zgrade znamenitog Praškog univerziteta, Narodni muzej, statue Karla IV, Bedžiha Smetane, "Ukletog viteza", brojne galerije, pozorišta, muzeji... Jedina mana je što ni nedelju dana nije dovoljno da se sva ta mesta obiđu.
Inače, žitelji Praga su svesni lepote svoga grada, pa je ovde sve podređeno turistima. Trotoari su čisti, fasade okrečene, kulturna dešavanja svakodnevna, butici moderni tržni centri (poput ogromnog "Palatiuma") odlično snabdeveni, a posebna priča su kafići, pivnice i restorani. Nema specijaliteta, od čeških (tvrdlo kobasice, praške šunke i sireva) do belosvetskih, koji se ovde ne mogu dobiti. Izuzev onih ekskluzivnih, cene su slične beogradskim, pa se recimo pivo, sokovi i kafa mogu dobiti za 35-40 kruna (oko 1,5 evra). Da bi dočarali romantiku starih vremena turistima se nudi vožnja kočijama, kao i noćna vožnja brodom.
Mada se i domaćini žale na skupoću, vidi se da im je standard solidan. Nezaposlenost je mala, plate pristojne, a vozni park odličan. Prag je privukao i veliki broj ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, pa se lako može desiti da vam se u svakoj drugoj-trećoj prodavnici prodavac (naravno naše gore list) obrati na – srpskom...
Inače, žitelji Praga su svesni lepote svoga grada, pa je ovde sve podređeno turistima. Trotoari su čisti, fasade okrečene, kulturna dešavanja svakodnevna, butici moderni tržni centri (poput ogromnog "Palatiuma") odlično snabdeveni, a posebna priča su kafići, pivnice i restorani. Nema specijaliteta, od čeških (tvrdlo kobasice, praške šunke i sireva) do belosvetskih, koji se ovde ne mogu dobiti. Izuzev onih ekskluzivnih, cene su slične beogradskim, pa se recimo pivo, sokovi i kafa mogu dobiti za 35-40 kruna (oko 1,5 evra). Da bi dočarali romantiku starih vremena turistima se nudi vožnja kočijama, kao i noćna vožnja brodom.
Mada se i domaćini žale na skupoću, vidi se da im je standard solidan. Nezaposlenost je mala, plate pristojne, a vozni park odličan. Prag je privukao i veliki broj ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, pa se lako može desiti da vam se u svakoj drugoj-trećoj prodavnici prodavac (naravno naše gore list) obrati na – srpskom...
Osim bogate istorije i želje za zaradom ono što naše ljude, a posebno mlade privlači da dođu i ostanu u Pragu jeste – zabava. Jer, "zlatni grad" je, poslednjih godina postao omiljena destinacija mladih iz čitavog sveta. Među Evropljanima je, čini se najpopularniji vikend turizam – dođe se u petak uveče avionom, "napune baterije" u nekom od noćnih klubova, a u nedelju uveče sledi povratak kući.
Praške pivnice
Kafića, taverni, disko-klubova i ostalih mesta za odmor i zabavu ima na svakom koraku, ali su glavno obeležje noćnog života Praga, ipak – pivnice. Tamo se, uz crno pivo, kobasice i orkestar, čiji su članovi obučeni kao "dobri vojnik Švejk", može osetiti pravi češki ambijent. Zato se u pivnicama obično može videti ovakav prizor – po tri-četiri grupe mladih iz različitih zemalja sede svako za svojim stolom, pevaju "svoje" pesme, nadvikuju se (ali uz šalu i druženje) i jedni drugima nazdravljaju. Naravno, na takvim mestima su i cene nešto veće, pa recimo, za češko pivo ("plzen", "staropramen", "kruševice") valja izdvojiti i do 80 kruna (oko 3 evra), za meze oko 10-15 evra, a plaća se i "muzički dinar", pa kad stigne račun obično sledi – iznenađenje.
Praške pivnice
Kafića, taverni, disko-klubova i ostalih mesta za odmor i zabavu ima na svakom koraku, ali su glavno obeležje noćnog života Praga, ipak – pivnice. Tamo se, uz crno pivo, kobasice i orkestar, čiji su članovi obučeni kao "dobri vojnik Švejk", može osetiti pravi češki ambijent. Zato se u pivnicama obično može videti ovakav prizor – po tri-četiri grupe mladih iz različitih zemalja sede svako za svojim stolom, pevaju "svoje" pesme, nadvikuju se (ali uz šalu i druženje) i jedni drugima nazdravljaju. Naravno, na takvim mestima su i cene nešto veće, pa recimo, za češko pivo ("plzen", "staropramen", "kruševice") valja izdvojiti i do 80 kruna (oko 3 evra), za meze oko 10-15 evra, a plaća se i "muzički dinar", pa kad stigne račun obično sledi – iznenađenje.
Kao što i priliči jednom kosmopolitskom gradu, u Pragu se mogu probati jela sa gotovo svih meridijana, ali se čini da su, pored čeških, najviše na ceni italijanski, španski i specijaliteti iz zemalja Dalekog istoka. Izuzev na ekskluzivnim mestima i lokalima u najužem centru, cene u njima su slične beogradskim, pa tako paste i pice u proseku koštaju 100 do 180 kruna (4 do 8 evra), a razne vrste pečenja oko 10.
Jedino na šta uveče, ali i tokom dana treba obratiti pažnju, jesu džeparoši i sitni prestupnici. Oni obično "operišu" na mestima na kojima ih turisti najmanje očekuju i umeju da budu neprijatni.
Inače, iz Beograda se do glavnog grada Češke, uz uobičajena granična zadržavanja stiže za 14 do 16 sati vožnje. Od naše granice do Praga vodi autoput koji je, kroz Mađarsku i Slovačku dobrog, a kroz Češku nešto lošijeg kvaliteta, pa se, prilikom vožnje mogu osetiti truckanja. Vožnju, međutim, olakšava činjenica da se Česi striktno pridržavaju saobraćajnih propisa i da velikih gužvi nema. U svakom slučaju, za dolazak u Prag, grad sa 1,3 miliona stanovnika postoji barem isto toliko razloga. Zato ga treba posetiti, osetiti i, kada se prilika ukaže, ponovo mu se vratiti.
Inače, iz Beograda se do glavnog grada Češke, uz uobičajena granična zadržavanja stiže za 14 do 16 sati vožnje. Od naše granice do Praga vodi autoput koji je, kroz Mađarsku i Slovačku dobrog, a kroz Češku nešto lošijeg kvaliteta, pa se, prilikom vožnje mogu osetiti truckanja. Vožnju, međutim, olakšava činjenica da se Česi striktno pridržavaju saobraćajnih propisa i da velikih gužvi nema. U svakom slučaju, za dolazak u Prag, grad sa 1,3 miliona stanovnika postoji barem isto toliko razloga. Zato ga treba posetiti, osetiti i, kada se prilika ukaže, ponovo mu se vratiti.
Jovan Gajić
Politika MAGAZIN 537 – 13.01.2008.
Politika MAGAZIN 537 – 13.01.2008.
Нема коментара:
Постави коментар