KERKINI

DOM BLISTAVOG IBISA

Jezero Kerkini i njegova okolina spadaju u ona čuda prirode koja su nastala intervencijom čoveka i njegovog znanja na mestu gde mu je bio ugrožen opstanak

Ovako je ukratko zapisano u svesci jedne devojčice koja je provela nekoliko dana u Centru za ekološko vaspitanje u selu Kato Poroija, nedaleko od jezera. Nastalo 1932. godine izgradnjom brane na reci Strimonas, ovo jezero je danas jedna od ekoloških zona zaštićenih Ramsarskom konvencijom. Jezero ima oblik kruške na čijem se vrhu nalazi izlazna brana, kod sela Litotopos. Površina i dubina jezera zavise od količine vode koja se reguliše propuštanjem kroz branu, pa se obično kaže da je duboko od 10 do 15 metara, široko oko 5 kilometara, sa površinom od 51,5 do 74,7 kvadratna kilometra. Udaljeno je oko 25 kilometara od Seresa, prema granici sa Bugarskom, i smešteno je ispod istoimene planine. Ovoliko je dovoljno da biste znali gde dolazite.

Mapa lokacije mesta i jezera Kerkini

A priča je mnogo lepša i uzbudljivija. Zaplet je i počeo kada su hiljade Grka morale da napuste Malu Aziju i nasele se u dolini reke Strimonas (Strume) koja se često razlivala stvarajući močvarno zemljište, pogodno za razvoj malarije. Jedino rešenje za opstanak oko 85.000 pridošlica bilo je regulisanje rečnog toka stvaranjem veštačkog jezera. Branu je izgradila američka kompanija Monks end Ulen. Jezero je zaštićeno, a sela, dvadeset i jedno u najbližoj okolini, stvarana su na pristojnom rastojanju, što je omogućilo da se u vodi i oko nje stvore nove zajednice po zakonima prirode i pod geslom da se ona treba poštovati.

U znaku ptica

Jezero Kerkini

Jezero Kerkini spada u ona mesta pored kojih hiljade turista iz Srbije prolaze svake godine, ne znajući šta se krije iza imena i putokaza, uskraćujući tako sebi još jedan neverovatan doživljaj lepote i prirodnog sklada. Na prvi pogled, sve je u znaku ptica. I hotel iznad jezera, sa čije se terase pruža jedinstven pogled na jezero i reku koja nastavlja tok posle brane, nosi znak čaplje (Erodios).

Hotel Erodios

Čaplje privlače posebnu pažnju posetilaca svojim elegantnim hodom po obodu jezerske vode, a grupe flamingosa, postrojenih po samo njima poznatim pravilima, kao da pozivaju da ih fotografišete.

Za posmatranje ptičjeg sveta određena su posebna mesta, a broj vrsta je veoma veliki. Ima ih preko tri stotine.

Čaplje elegantnih koraka

Osim pomenutih čaplji i flamingosa, ovde ima i labudova, galebova, pa i nekih veoma retkih vrsta kao što su dalmatinski pelikan, patuljasti (pigmejski) kormoran, beloglava guska. Na Kerkiniju žive i neke vrste koje su veoma retke na Balkanskom poluostrvu, kao što su kormoran, kašikara i sjajni (blistavi) ibis. Ždralovi, patke, guske, crvendaći i njima slične ptice ubrajaju se u one obične, dok iznad njih, kako i dolikuje, leti i nadgleda okolinu, nekoliko vrsta orlova, među kojima se ističu pegavi, zlatni i carski orao.

Biljni i životinjski svet na jezeru, u njemu i oko njega, toliko je bogat, da će vam s razlogom često reći – da ovde nema čega nema. Površina vode je prekrivena raznim vodenim biljkama, ljiljanima, barskim kukoljem, rogozom, trskom... a pet vrsta vrba tokom cele godine veliki deo svog stabla čuva u vodi.

Blistavi ibis

Uspavljivanje sa blagoslovom

Gde su barske ptice, tu su i ribe. Ima ih preko trideset vrsta, a njihovo gajenje i lov su strogo kontrolisani. Pripovedanje o njihovoj veličini kreće se u granicama ribolovačkih priča, pa tako neke neke dostižu i po nekoliko puta veću težinu od ptice koja za doručak pojede nekoliko takvih riba.

U jezeru i oko njega živi oko dvadeset vrsta gmizavaca i deset vrsta vodozemaca, a krupna divljač iz okolnih planina povremeno se spušta u sela, uživajući tako privilegiju da žive u zaštićenoj ekološkoj zoni. Nisu retki jeleni, košute, šakali, divlje svinje, lisice, divlje mačke, zečevi, jazavci... a o broju veverica, lasica i sličnih sitnih životinja da se i ne govori.

U ozbiljnost zaštite i brige o životinjskom svetu uverili smo se pri poseti selu Akritohori, iznad koga se nalazi velelepni manastir Svetog Jovana Preteče. Jedan divlji vepar je tih dana bio previše – podivljao. Pošto je počeo da predstavlja opasnost po okolinu, nadležni su odlučili da ga "uspavaju". Posao je obavila specijalna ekipa u kojoj su se pored lovaca i čuvara nalazili i inspektori, veterinari, pa i sveštenik koji je dao blagoslov da se to učini.

Jezero Kerkini prekriveno pticama

Kada vam u ovom kraju kažu da su jezero i cela ova oblast jedna od dragocenosti Grčke, budite ubeđeni da je to istina. Ne samo da ne postoji mogućnost da reka poplavi zemljište i uništi letinu, nego je voda jezera u pravom smislu te reči izvor bogatstva gornjeg dela Serske doline.

Manastir Svetog Jovana Preteče

Kao deo prirode

Kerkini je i jedno od ribom najbogatijih jezera u Grčkoj, a više od polovine bufala u celoj zemlji živi upravo na ovom području. Ovde je centar za praktično i teorijsko ekološko vaspitanje, ali i jedno od najlepših mesta za odmor i rekreaciju, gde se čovek oseća kao deo prirode i uživa u svim njenim blagodetima.

Obilazak jezera moguć je asfaltnim putem, pešice pored obale ili čamcima na vesla. Bilo šta da odaberete, poželećete da to učinite još koji put. Znakova "životinja na putu" nema, jer se to podrazumeva, a jata ptica često će vam zakloniti vidik, što najčešće zavisi od doba dana i promena koje nastanu u harmoničnom životu jezerskog sveta. Zabeležen je i fenomen kad je nebom iznad jezera letelo jato od preko hiljadu flamingosa. Kažu da nije veliki broj ljudi imao privilegiju da vidi taj prizor.

Obilazak jezera Kerkini čamcima na vesla

Okolina je bogata i istorijskim znamenitostima; od turskih utvrđenja, tvrđave Rupel, prelepih starih naselja na padinama planina sa očuvanom izvornom arhitekturom do nekoliko značajnih duhovnih centara – pravoslavnih manastira. Neki od njih su veoma blizu jezera. Dva su posvećena svetom Đorđu, jedan u selu Manastiraki, a drugi na samoj obali u mestu Korifudi. Posebno je posećen manastir manastir Svetog Jovana Preteče, ne samo zbog monumentalnosti i prelepog pogleda na celo jezero, već i zbog arhitektonskih rešenja koja su urađena po ugledu na svetogorski manastir Ksenofont, tako da i žene mogu da vide kako izgledaju i kako su organizovani atonski manastiri.

Priča bi mogla da bude mnogo duža. Ali, možda će vas već i ova podstaći da poželite da vidite kako se sunce pomalja iznad planine, uz graju i zvuke hiljade ptica i drugih ovozemaljskih stvorenja, i da posle taj doživljaj, vredan divljenja, prepričate prijateljima.

Tomislav Ž. Popović i Panagiotis E. Grigorijadis
Politika MAGAZIN 537 – 13.01.2008.