Do pre 20 godina ovo filipinsko ostrvo i njegove bele peščane plaže bili su dobro čuvana tajna, a onda su Evropljani počeli masovno da ga opsedaju
Borakaj (Boracay) bi ostao nacionalna tajna da neki Evropljani nisu sasvim slučajno nabasali na njega pre 20 godina. Neki kažu da je to bila filmska postavka koja je snimala na ostvru i zatim raširila priču o njegovoj lepoti, dok je po drugoj verziji, Borakaj turistima u svojoj knjizi otkrio nemački putopisac Jens Peter. Koja od priča je tačna zaista se ne zna, ali su ljubitelji lepih plaža odmah nagrnuli u ofromnom broju.
Ostrvo Borakaj je poznato kao rajsko ostrvo i privlači turiste belim peščanim plažama, kristalno čistom vodom i opuštenim životom. Pripada severnoj filipinskoj provinciji Panaj i udaljen je oko tri sata od Manile. Toplo je gotovo tokom cele godine, tako da su ga mnogi Evropljani uzeli za svoj drugi dom.
Ostrvo je dugo sedam kilometara, a široko samo kilometar. Sastoji se iz tri male naseobine: Japak (Yapak) na severu, Balabag u centru i Manok Manok (Manoc Manoc) na jugu. Najviša tačka prelazi jedva 100 metara nadmorske visine, a sva tri mesta povezuje konfuzna mreža staza i puteva.
Ostrvo je dugo sedam kilometara, a široko samo kilometar. Sastoji se iz tri male naseobine: Japak (Yapak) na severu, Balabag u centru i Manok Manok (Manoc Manoc) na jugu. Najviša tačka prelazi jedva 100 metara nadmorske visine, a sva tri mesta povezuje konfuzna mreža staza i puteva.
Najslavniji deo Borakaja je četiri kilometra duga plaža koja je poznata po sitnom belom pesku. Baš zato se i zove Bela plaža (White beach). Danas se duž njene obale prostiru hoteli, dobri restorani i barovi i sve ono što je potrebno za potpuni užitak na odmoru.
Pacifički raj
Svaki dan na Borakaju liči na praznik. Aktivnosti na ostrvu su najrazličitije, pa tako ljudi mogu samo da se izležavaju na plaži i uživaju u vodi i suncu, da idu na ronjenje do okolnih koralnih grebena ili možda na vindsurfing.
Pacifički raj
Svaki dan na Borakaju liči na praznik. Aktivnosti na ostrvu su najrazličitije, pa tako ljudi mogu samo da se izležavaju na plaži i uživaju u vodi i suncu, da idu na ronjenje do okolnih koralnih grebena ili možda na vindsurfing.
Oni malo znatiželjniji mogu da posete pećine Letećih pasa Japaka ili pećine slepih miševa u čijoj okolini žive ribari koji nemaju veze sa turizmom, osim što, kao i turisti, plaćaju visoke cene u prodavnicama. Za mnoge je Borakaj tipičan pacifički raj. Da li će to zista ostati, zavisi samo od buduće izgradnje koja može nepovratno da ga promeni. Zbog toga se na Borokaju trude da grade hotele koji neće suviše uticati na prirodnu sredinu.
Ronjenje je jedna od glavnih aktivnosti na ostrvu. Za početnike je najbolje na Angol point-u gde se mogu videti korali različitih boja. Jedno od najpoznatijih mesta za ronjenje je Kamija, gde su Filipinci potopili stari teretni brod 2001. kako bi mesta za ronjenje učinili što atraktivnijim.
Postoji mnogo načina da se obiđu prirodne lepote, a jedan od najboljih je tradicionalnom jedrilicom parau. Za ovakvu avanturu treba se obratiti kapetanu Džoiju u Red Pirates pabu u Angolu na Beloj plaži. Džoi ne samo da liči na pirata, već sa tako ponaša i oseća. Odrastao je na Borakaju, a čitavu obalu poznaje kao svoj džep. Tako će vas voditi na najnetaknutija mesta i do podvodnih pećina u Balingaiju.
– Ovde u podvodnim pećinama žive ajkule, tune i druge koralne ribe. Ne brinite, ajkule vas neće napasti – objašnjava Džoi šta očekuje turiste.
– Ovde u podvodnim pećinama žive ajkule, tune i druge koralne ribe. Ne brinite, ajkule vas neće napasti – objašnjava Džoi šta očekuje turiste.
Mrtva šuma
Na povratku sa puta treba se zadržati u pabu koji je zanimljiv jer se u njemu mogu naći retke biljke i školjke, za koje se kaže da su jedne od najlepših na svetu. To je zaista jedinstveno mesto i nalazi se na jednom od najlepših delova Bele plaže.
Potpuna suprotnost plažama je Mrtva šuma. Ona je nekada bila močvara mangrova na istočnoj strani ostrva. Nastala je kada se brana, koja je branila ulazak slanoj vodi u močvaru, srušila. Tada je svo drveće uništeno, a lokalno stanovništvo prepričava kako u šumi žive duhovi koji su posebno aktivni za vreme punog meseca.
Na povratku sa puta treba se zadržati u pabu koji je zanimljiv jer se u njemu mogu naći retke biljke i školjke, za koje se kaže da su jedne od najlepših na svetu. To je zaista jedinstveno mesto i nalazi se na jednom od najlepših delova Bele plaže.
Potpuna suprotnost plažama je Mrtva šuma. Ona je nekada bila močvara mangrova na istočnoj strani ostrva. Nastala je kada se brana, koja je branila ulazak slanoj vodi u močvaru, srušila. Tada je svo drveće uništeno, a lokalno stanovništvo prepričava kako u šumi žive duhovi koji su posebno aktivni za vreme punog meseca.
Džoi izbegava da ide u šumu, ali zbog turista i novca spreman je da rizikuje.
– Kada je pun mesec, imate osećaj kao da se nalazite u nekom horor filmu. Sami nikako nemojte da dolazite, jer vas možda neki duh napadne – pokušava on da opiše kako Mrtva šuma izgleda po mraku.
Džoi, kao pravi Filipinac, voli svim gostima da preporuči omiljenu nacionalnu zabavu – borbu petlova. Možda se neće baš svakom dopasti da gleda kako se dva pevca tuku do smrti, ali i to je jedno novo iskustvo koje teško može da se vidi bilo gde drugde na svetu. Na samom Borakaju postoji nekoliko arena, a lokalno stanovništvo u svojim dvorištima uzgaja petlove za borbu. Zato nemojte da se začudite ako vas njihovo kukurikanje bude budilo u zoru.
Nikola Jablanov
Press Kofer 23 – 14.11.2007.
Press Kofer 23 – 14.11.2007.
Нема коментара:
Постави коментар