Turisti na Tajlandu, kada se oslobode golemog "naramka" iz šopinga, iako su pošli da kupe nekoliko sitnica za uspomenu, imaju priliku da vide čari prirode i kulture indokineskog poluostrva
Tek što kročite na tlo Tjlanda, u samom srcu indokineskog poluostrva, prvo što će vam turistički vodič diskretno uručiti je kratak spisak pravila koja u ovoj zemlji nije pristojno kršiti. Ma koliko silno želeli da nekog Tajlanđanina pomilujete po glavi (!?) ili ga bar dotaknete – suzdržite se!
Nije pristojno nogom, dobro ste pročitali – nogom, pokazivati na ljude ili predmete! Uvek i svuda morate iskazati poštovanje prema tajlandskoj monarhiji i posebnoprema religijskim spomenicima, naročito onima posvećenim Budi. Žena ni pod tačkom razno ne sme da dotakne monaha!
Velika palata
Elem, na Tajland se po pravilu stiže preko vazdušne luke u prestonici Bangkoku. Krajem 2006. godine otvoren je novi aerodrom, pravo čudo arhitekture, elegancije i funkcionalnosti. Da ne biste smetnuli sa uma da se nalazite u zemlji sa izuzetnom tradicijom i kulturom, usred tog velelepnog zdanja od čelika i stakla naletećete na statuu zmije dugačke 15 metara sa glavom zmaja.
Ukoliko čekate nastavak leta, osim u restoranima i fri-šopovima kao uobičajenom aerodromskom dekoru, možete uživati i u tradicionalnoj tajlandskoj masaži. Ako ne celog tela, a ono bar nogu ukočenih od dugog puta. Bangkok je poznat kao meka za kupovinu. Znate već, uporedo sa firmiranom robom paprenih cena egzistiraju savršeno urađeni "lažnjaci", što se odnosi ne samo na cipele, tašne i odeću, već i na satove i televizore.
Kad se oslobodite golemog "naramka" iz šopinga, iako ste pošli da kupite nekoliko sitnica za uspomenu, vreme je da upoznate druge čari egzotične prestonice Tajlanda. Kultno mesto, koje se ne sme zaobići, jeste Velika palata. Reč je o kompleksu podignutom 1782. godine, a prostire se na 220.000 kvadratnih metara i opasan zidinama dugačkim skoro 2 kilometra.
Ukoliko čekate nastavak leta, osim u restoranima i fri-šopovima kao uobičajenom aerodromskom dekoru, možete uživati i u tradicionalnoj tajlandskoj masaži. Ako ne celog tela, a ono bar nogu ukočenih od dugog puta. Bangkok je poznat kao meka za kupovinu. Znate već, uporedo sa firmiranom robom paprenih cena egzistiraju savršeno urađeni "lažnjaci", što se odnosi ne samo na cipele, tašne i odeću, već i na satove i televizore.
Kad se oslobodite golemog "naramka" iz šopinga, iako ste pošli da kupite nekoliko sitnica za uspomenu, vreme je da upoznate druge čari egzotične prestonice Tajlanda. Kultno mesto, koje se ne sme zaobići, jeste Velika palata. Reč je o kompleksu podignutom 1782. godine, a prostire se na 220.000 kvadratnih metara i opasan zidinama dugačkim skoro 2 kilometra.
U njemu su pored rezidencije tajlandskog kralja smeštene zgrade za krunisanje, biblioteka, galerija i zgrade u kojima se održavaju prijemi i audijencije. Najvažniji deo kompleksa je čuveni hram smaragdnog Bude, koji se smatra najvećom svetinjom Tajlanda. Legenda kaže da je statua Bude optočena smaragdima, napravljena sredinom XV veka. Kralj Rama Prvi, utemeljivač Bangkoka kao prestonice, sagradio je ovaj znameniti hram i dao da se za Budu sašiju dva kostima – za leto i kišni period. Jedan od njegovih naslednika, Rama Treći, dodao je Budinoj garderobi zimsko odelo. Jedna od dužnosti kraljeva Tajlanda, koja je do danas na snazi, jeste da tačno određenih datuma tri puta godišnje obuku smaragdnog Budu u odgovarajući kostim. U današnje doba to čini kralj Rama Deveti.
One koji su radi da osete duh prošlih vremena, obradovaće poseta kulturnom centru "Ružin vrt" u kom je dočarano tipično tajlandsko selo. Mogu se videti posude, predmeti za svakodnevni život i odeća iz raznih krajeva Tajlanda. Baš na ovom mestu možete otkriti kako se melje pirinač, pravi grnčarija, venci od cveća i sva druga čuda narodne radinosti ove zemlje u jugoistočnoj Aziji. Kao šlag na torti, 150 glumaca vam uživo prikazuju najmarkantnije običaje Tajlanda – od venčanja do "tai boksa". Na repertoaru je i čuveni ples bambusa u kome prelepe bosonoge plesačice skakuću između štapova bambusa koje u sve bržem ritmu ukrštaju seoski momci!
Posebna priča su tajlandska ostrva. Kao da ih je neko namerno razbacao po tamno plavom moru i onda ukrasio palmama, belim peskom i tamno zelenim lagunama, kao i svim drugim neizbežnim elementima sa kič razglednica. Posebnu draž imaju nebrojena nenastanjena ostrva na koje se stiže gliserima.
Posebna priča su tajlandska ostrva. Kao da ih je neko namerno razbacao po tamno plavom moru i onda ukrasio palmama, belim peskom i tamno zelenim lagunama, kao i svim drugim neizbežnim elementima sa kič razglednica. Posebnu draž imaju nebrojena nenastanjena ostrva na koje se stiže gliserima.
Pre nego što se uvalite u ležaljke i prepustite čarima sunca i šuštanja talasa i, eventualno, veštim rukama maserki kojih ima na svakoj plaži, imaćete jedinstvenu priliku da budete glavni akter jednog pravog "Nešenel džiografik" iskustva. Jednim zaronom (oprema čeka na brodu) otvara se prizor ravan rajskim motivima – jata riba najneverovatnijih boja, prelepe školjke i ogromni žbunovi korala. Ko ronjenju nije sklon, dovoljno je da sa parčetom kore banane ili neko drugo voće sedne u plićak i poželi dobrodošlici jatu ribica, koje jedu iz ruke.
Oni hrabriji testiraće granice izdržljivosti plivajući u laguni rame uz peraje sa metar i po dugim "miroljubivim" ajkulama. Meštani kažu da nisu opasne i da ne napadaju ljude.
Obavezno cenkanje
Obavezno cenkanje
Alternativa lišena adrenalinskog šoka je hranjenje majmuna, koji se muvaju po plažama i strpljivo čekaju da im neko baci komad banane. Kad ih izda strpljenje, ne prezaju da ukradu voćku sa tezgi lokalnih prodavaca.
Ljubitelji gastronomskih specijaliteta poželeće da posete čuvene pećine sa čijih zidova se, kako ovde kažu, "beru" lastavičja gnezda koja završavaju na trpezama najekskluzivnijih svetskih restorana. Po tankim skelama od bambusa (već sam pogled na njih izaziva vrtoglavicu) veru se berači, i u korpama od lišća skupljaju dragocena gnezda.
Posle brojnih dnevnih avantura gosti Tajlanda uveče urone u lavirint uličica u kojima se smenjuju restorani (ispred svakog je čitav asortiman svega što pliva i gamiže po moru) i tezge sa rukotvorinama najrazličitijih vrsta, boja i oblika. Kupovina je posebna uživancija. Kao i u drugim azijskim zemljama, cenkanje je tradicionalni pratilac svakog šopinga. Od vaše veštine zavisi koliko ćete platiti dragocenu uspomenu sa Tajlanda. Ne nasedajte na kukanje prodavca da ste ih uništili, da će zbog vas bankrotirati, jer će vas, u slučaju da odustanete, pratiti do kraja ulice. Što im se više čini da vas gube kao mušteriju, to će više smanjivati cenu. Na kraju "obe strane" uz osmeh razmenjuju robu i pare, a svako će otići svojim putem ubeđen da je nadigrao "protivnika".
Ljubitelji gastronomskih specijaliteta poželeće da posete čuvene pećine sa čijih zidova se, kako ovde kažu, "beru" lastavičja gnezda koja završavaju na trpezama najekskluzivnijih svetskih restorana. Po tankim skelama od bambusa (već sam pogled na njih izaziva vrtoglavicu) veru se berači, i u korpama od lišća skupljaju dragocena gnezda.
Posle brojnih dnevnih avantura gosti Tajlanda uveče urone u lavirint uličica u kojima se smenjuju restorani (ispred svakog je čitav asortiman svega što pliva i gamiže po moru) i tezge sa rukotvorinama najrazličitijih vrsta, boja i oblika. Kupovina je posebna uživancija. Kao i u drugim azijskim zemljama, cenkanje je tradicionalni pratilac svakog šopinga. Od vaše veštine zavisi koliko ćete platiti dragocenu uspomenu sa Tajlanda. Ne nasedajte na kukanje prodavca da ste ih uništili, da će zbog vas bankrotirati, jer će vas, u slučaju da odustanete, pratiti do kraja ulice. Što im se više čini da vas gube kao mušteriju, to će više smanjivati cenu. Na kraju "obe strane" uz osmeh razmenjuju robu i pare, a svako će otići svojim putem ubeđen da je nadigrao "protivnika".
Ako vam ostane vremena i para, čega je na Tajlandu uvek malo, možete krenuti ka unutrašnjosti. Jedan od puteva vodi prema granici sa Mijanmarom i provinciji Kančhanaburi. Starije generacije su polovinom prošlog veka sigurno po Beogradu slušali zviždukanje teme iz filma "Most na reci Kvaj". Dotični most nalazi se u Tajlandu i možete (zviždeći ili ne) da prošetate po njemu. Umesto baraka sa zarobljenicima koji su ga gradili i onda rušili, na obalama Kvaja, danas se nalaze restorani koji poput cvetnih bašti plivaju po plićacima. Umesto namrgođenih japanskih oficira, sačekaće vas ljubazni vodiči, kelneri i prodavci suvenira.
Oni kojima je dosadilo izležavanje na plaži i brčkanje u plićaku, mogu da protegnu noge do nacionalnog parka "Eravan" i hrabro zaplivaju u jednom od sedam vodopada. Kad preživite spuštanje niz glatke stene i opustite se u jezercetu, dočekaju vas ribe koje plivaju oko vas, a poneka se odvaži i da gricne. U ovom rezervatu prirode nema signala civilizacije. Kroz lavirinte bambusa, drveća i lijana, po kojima skakuću majmuni, vode vas vodiči. Šetnja traje oko 3 sata i iziskuje popriličnu kondiciju jer je uspon veoma oštar. Za trud ćete biti nagrađeni prelepim pogledom na ostatak parka.
Ana Dragović
Press Kofer 58 – 02.12.2007.
Press Kofer 58 – 02.12.2007.
Нема коментара:
Постави коментар