ATAKAMA

MARSOVO PARČE ZEMLJE

Na skoro bezvodnom platou, gde se smenjuju slana zemlja, pesak i okamenjena lava stotinama godina nije padala kiša, čak nema ni mikroba, ali ima najviše gejzira na planeti

Kad bi pustinja mogla da sanja, onda bi čileanska pustinja Atakama (Atacama desert) sanjala kišu. Stara je 15 miliona godina i 50 puta suvlja od Doline smrti. U nekim njenim delovima kiša nikad nije padala, a u nekim padne jedan milimetar godišnje. Zato je ona najsuvlja pustinja na svetu. Bezvodni plato gde se smenjuju slana zemlja, pesak i okamenjena lava. Neplodna zemlja prostire se od Anda do Pacifika, velika je kao Engleska, a proteže se 1.000 kilometara uz obalu severnog Čilea.

Mapa lokacije pustinje Atakama

Ona je toliko sušna da su planine koje koje dostižu visinu od 6.885 metara potpuno bez glečera. Najsušniji deo Atakame naziva se Dvostruka kišna senka.

Put slavne ptice

Pre četiri godine jedan tim istraživača objavio je izveštaj u naučnom magazinu pod naslovom "Marsovski predeli u Atakami, Čile i granica života mikroba". Oni su ponovili test koji su koristile letelice "Viking 1" i "Viking 2", koje su se spustile na Mars da bi otkrile život. Dotične svemirske letelice u Atakami nisu uspeli da otkriju bilo kakav znak postojanja mikroba. Zato je Atakama jedinstvena na Zemlji. A bogata je šalitom, bakrom i solju.

Srcem pustinje, od podnožja Anda, teče samo jedna reka – Loa, a korito joj je tako duboko usečeno da je putnici ne vide dok joj se sasvim ne približe. Narod Atakamenjos, nekadašnji gospodari pustinje, pokorili su Inke iz Perua na pragu XVI veka kad su došli Španci.

Atakama

Gradili su terasaste bašte na planinskim padinama koje su veštački navodnjavali i đubrili balegom od lame. Odmah posle Španaca stigli su kopači zlata i srebra. Pričali su da ih je vodila legendarna ptica Alikante, koja je imala boju zlata i srebra. No Alikante bi nestajala kad joj se ne bi dopali kopači, pa bi ih ostavljala, izgubljene i gladne, da se znoje danju i drhte od hladnoće noću.

Mesto gde ni mikrobi ne žive

U Atakami i danas žive ljudi i indijanskog su porekla. Kroz nju ide Panamerički autoput. U oazama usred pustinje na visini od oko 2.000 metara nalazi se selo San Pedro de Atakama. U njemu su Španci sazidali crkvu 1577. godine, a arheološki nalazi pokazuju da je bio centar paleolitske civilizacije koja je zidala kamena utvrđenja na strmim planinama koje su okruživale dolinu.

San Pedro de Atakama – crkva

San Pedro de Atakama ima samo 2.500 stanovnika, ali i kampove, krčme, stanice za mauntin bajkove i centralni gradski trg sa crkvom i muzejom "Gustavo La Pez", gde se u jednoj vitrini šćućurila mumija devojčice koja je stara oko 1.200 godina. Pustinja ju je mumificirala sa nedostižnom perfekcijom. Čak i tragove automobilskih guma Atakama pamti decenijama.

Mumija devojčice koja je stara oko 1.200 godina

Džemper i bikini

Iz San Pedra se džipom stiže do Salar de Atakame, slane pustinje. Gde god se uputi pogled, vidi se samo so. Možete sresti i nekog rudara koji lopatom nabacuje čist litijum. On će vas obavestiti da vode za piće ima tek dva sata vožnje dalje, u Tokanau (Tocanao). A čini ga nekoliko kuća od belog vulkanskog kamena. A onda, iz jednog dubokog jarka izbija zelenilo.

Slana pustinja – Salar de Atakama

Kvebrada de Heria, potok koji teče kroz vrt u kome rastu nar, smokve u žbunovi japanskih dunja. U središtu Salar de Atakame stoji napuštena auto-prikolica koja nestvarno svetluca u teškoj popodnevnoj žezi. Nikog nema, samo so i jedna plitka bara Laguna Haksa (Laguna Chaxa). Flamingosi se šepure u vodi koja nije za piće jer je puna metala.

Tokanao – Kvebarda de Heria

Dolina Meseca ili Val de Luna (Valle de Luna) je peskovit predeo nalik na mesečevu površinu. A nezaboravan prizor je El Tacio (El Tatio), najviši gejzir na planeti. Na nadmorskoj visini iznad 4.300 metara na sve strane šiklja, šišti i puši se voda. Na ovaj izlet treba poneti i džemper i kupaći kostim, jer vazduh je hladan, a voda vrela.

U Atakami je čak bio i jedan zatvor. U gradiću Pisagui danas stoji samo stotinu krstača bivših robijaša koje je Pinoče mučio i ubijao 1973. i 1974. godine. Napušteno groblje niko ne obilazi.

Dolina Meseca – Val de Luna

A jedan 12-godišnji dečak iz Bolivije prošle godine krenuo je u potragu za poslom u Čileu, i to peške kroz Atakamu. Mali Havijer je pronađen nedaleko od sela Pukios usred Atakame, potpuno iscrpljen. Našao ga je čobanin, a dečak mu je ispričao da je putovao pustinjom dva dana jer je odlučio da u Čileu nađe posao. Nije imao nameru da se vrati u Boliviju. Havijera su na kraju smestili u dom za nezbrinutu decu u malom gradu Kalami, u Atakami.

Čile na jeziku Indijanaca znači "tamo gde se zemlja završava" i zato je tamo planeta Zemlja ekstremna.

Sanja M. Tomić, Nikola Jablanov
Press Kofer 28 – 19.12.2007.