Čim je postalo jasno koliko je u naftnim rezervama „težak” ovaj emirat, „otac nacije“, pokojni šeik Zajad bin Sultana al Nahjan poručio je „da nijedno zrno peska ne sme biti prodato strancima“
Kada se posle nepunih sat brze vožnje i pređenih 160 kilometara modernim autoputem „Šeik Zajad roud” iz krajnje napadno arhitektonski dizajniranog Dubaija stigne u susedni Abu Dabi, prva misao kojoj čovek ne može da se otme jeste da se stiglo kod „siromašnog rođaka”. Kakva varka! Abu Dabi je sve drugo, osim „tanak sa parama”.
Mapa lokacije Abu DabijaKao najveći među sedam ujedinjenih emirata u jednoj državi leži, pre svega, na svih 94 odsto federalnih naftnih rezervi. Tim kapitalom ugurao se među najznačajnije globalne „igrače” jer učestvuje sa 9,5 odsto u svetskim rezervama „crnog zlata”, a vodi se i kao četvrti na svetu (treći u regionu) po rezervama prirodnog gasa čije zalihe mogu da traju još, kako se tvrdi, 150 godina.
Budući da bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika, po nekim podacima, iznosi oko 71.000 dolara, Abu Dabi je izbio na drugo mesto najbogatijih država planete (posle Saudijske Arabije) dok istoimena prestonica koja je ujedno i glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emirata (i sedište federalne vlade), po brojnim svetskim rang-listama, važi za najbogatiji grad na svetu.
Simboli bogatstva i vere
Budući da bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika, po nekim podacima, iznosi oko 71.000 dolara, Abu Dabi je izbio na drugo mesto najbogatijih država planete (posle Saudijske Arabije) dok istoimena prestonica koja je ujedno i glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emirata (i sedište federalne vlade), po brojnim svetskim rang-listama, važi za najbogatiji grad na svetu.
Simboli bogatstva i vere
Pogled na Abu Dabi Izrastao iz peska, baš kao i znatno manji sused prepoznatljiv po jedinstvenom velelepnom zdanju u obliku jedra (Budž al Arab), ovaj naftni džin smešten na poluostrvu u obliku slova T u Persijskom zalivu, danas sa brojnim obeležjima zapadne kulture nije izgubio dosta od onog neodoljivog arapskog šmeka i duše.
U poređenju sa Dubaijem, sa kojim se, vidljivo je, sve češće takmiči u podizanju grandioznih građevina, paviljona, golf terena i kombinovanih stambenih, umetničkih, sportskih i zabavnih kompleksa od kojih naprosto zastaje dah, Abu Dabi tek hvata ubrzanje. Cifru od 18 šoping molova (Dubai ih ima preko 50) davno je premašila brojka od 30 hotela od kojih još nije zasenjena slava nadaleko najvećeg i najskupljeg „Emirat palate”.
Emirat palata Obilazak jednog od najopipljivijeg simbola ovozemaljskog materijalnog bogatstva sa sedam zvezdica (gde noćenje u apartmanu košta i do deset hiljada dolara) koji je od pre četiri godine postao domaćin svetske elite ali i visokih državnih gostiju, nije uobičajen ni „dozvoljen“ za običan svet.
Da bi se prošla kapija „povlašćenih” i zavirilo u čitav kilometar dugo zdanje neobično smišljene projektne kombinacije francuskog Versaja, londonskog Hempton korta i tradicionalnih, koloritnih arapskih linija i elemenata ispod centralne kupole od zlatnih listića veće od one na vrhu katedrale svetog Petra u Rimu, mora se imati malo sreće i puno veštine da se ubedi obezbeđenje da digne rampu.
Neupućen u mrežu predvorja, sala, hodnika, stepeništa, izložbenog prostora sa unikatnim stvarima, kafeterija, restorana, 140 liftova, radnji i toaleta, kako gde, popločenim najfinijim mermerom iz Italije, Španije, Kine i Indije ili od mekog tepiha, teško da se iko sa strane može snaći. Ali, izgubiti se u Emiratima gde je sve bleštavo od pozlate, ulickano, vrhunski čisto, mirišljavo i papreno skupo, pod uslovom da se nikud ne žuri, i nije nikakva šteta. Pogotovo ako se, kojim slučajem, u lutanju hotelom nabasa na čuvenu salu za sednice vlade (gde im je sedište) sa čije tavanice visi luster sa 1.002 kristala „svarovski”. Većeg, zasad, kažu nigde nema.
Da bi se prošla kapija „povlašćenih” i zavirilo u čitav kilometar dugo zdanje neobično smišljene projektne kombinacije francuskog Versaja, londonskog Hempton korta i tradicionalnih, koloritnih arapskih linija i elemenata ispod centralne kupole od zlatnih listića veće od one na vrhu katedrale svetog Petra u Rimu, mora se imati malo sreće i puno veštine da se ubedi obezbeđenje da digne rampu.
Neupućen u mrežu predvorja, sala, hodnika, stepeništa, izložbenog prostora sa unikatnim stvarima, kafeterija, restorana, 140 liftova, radnji i toaleta, kako gde, popločenim najfinijim mermerom iz Italije, Španije, Kine i Indije ili od mekog tepiha, teško da se iko sa strane može snaći. Ali, izgubiti se u Emiratima gde je sve bleštavo od pozlate, ulickano, vrhunski čisto, mirišljavo i papreno skupo, pod uslovom da se nikud ne žuri, i nije nikakva šteta. Pogotovo ako se, kojim slučajem, u lutanju hotelom nabasa na čuvenu salu za sednice vlade (gde im je sedište) sa čije tavanice visi luster sa 1.002 kristala „svarovski”. Većeg, zasad, kažu nigde nema.
Centralna kupola od zlatnih listića Emirat palate Za razliku od ovog modernog dvorca gde je glavna ulaznica „koliko imaš“, jedna druga građevina, suprotne namene, može, sasvim sigurno, da joj parira po grandioznosti. To je džamija Šeik Zajad bin Sultan al Nahjan namenjena samo onima koji su muslimanske vere. Smatra se najvećom bogomoljom islama na svetu u koju tokom molitve može da stane i do 30.000 duša. Tu je sahranjen „otac nacije“ koji je umro 2004. godine ostavljajući da zemlju i vlast deli 19 sinova (najstariji šeik Kalifa postao je predsednik, dok je za princa naslednika izabran nešto mlađi šeik Muhamed).
Džamija Šeik Zajad bin Sultan al Nahjan Kada su se Englezi koji su otkrili naftu (1958. godine) povukli iz zemlje 1971. a porodica Nahjan postala dominantna u regionu, „Babo” koji je tada bio na čelu države, svestan bogatstva koje imaju ostavio je u amanet pokolenjima „da nijedno zrno peska ne sme biti prodato strancima”.
Osim molitve Alahu, sve se, vremenom promenilo. Belina hrama sa sedamdeset metara visokom kupolom koju dopunjuju četiri minareta od po 115 metara vidi se nadaleko. I u ovom hramu visi luster o kojem se naveliko priča. Izrađen od čistog bakra i srebra stigao je pravo iz Nemačke i kažu da je najveći na svetu. To važi i za čudesni meki tepih od preko dva miliona čvorova po kojem se izuveno gazi. Izatkan u 20 tehnika delo je ruku najveštijih 1.200 iranskih tkalja i tkača.
Gugenhajm i Luvr na „Ostrvu sreće”
Osim molitve Alahu, sve se, vremenom promenilo. Belina hrama sa sedamdeset metara visokom kupolom koju dopunjuju četiri minareta od po 115 metara vidi se nadaleko. I u ovom hramu visi luster o kojem se naveliko priča. Izrađen od čistog bakra i srebra stigao je pravo iz Nemačke i kažu da je najveći na svetu. To važi i za čudesni meki tepih od preko dva miliona čvorova po kojem se izuveno gazi. Izatkan u 20 tehnika delo je ruku najveštijih 1.200 iranskih tkalja i tkača.
Gugenhajm i Luvr na „Ostrvu sreće”
Ostrvo srećeAbu Dabi, do kojeg leti naš JAT, po brojnim znacima daleko je od globalne krize koja drma svet. Gradilišta, milijarde vrednih projekata, po vestima koje stižu rade normalno. Najveće interesovanje vlada za „Ostrvo sreće” (Saadiyat island), jedinstveno parče zemlje na 500 metara od srca grada i koje je sa dva mosta povezano sa matičnim kopnom.
Biće to, prema zamisli idejnih tvoraca, unikatna kulturna oaza u čitavom regionu kada za godinu-dve bude potpuno izgrađena. Osim 29 hotela, tri marine, dva golf terena i raskošnih apartmana za 150.000 povlašćenih sa dubokim džepom na ostrvu se, kao posebna atrakcija, podižu, nazovimo to ograncima, dva svetski najčuvenija muzeja: Gugenhajm Abu Dabi i Luvr Abu Dabi.
Biće to, prema zamisli idejnih tvoraca, unikatna kulturna oaza u čitavom regionu kada za godinu-dve bude potpuno izgrađena. Osim 29 hotela, tri marine, dva golf terena i raskošnih apartmana za 150.000 povlašćenih sa dubokim džepom na ostrvu se, kao posebna atrakcija, podižu, nazovimo to ograncima, dva svetski najčuvenija muzeja: Gugenhajm Abu Dabi i Luvr Abu Dabi.
Gugenhajm u Abu Dabiju Prvi, po graditeljskoj satnici, otvoriće 2011. sa svojim timom poznati arhitekta Frenk Gerij (koji je stekao slavu osmišljavajući izgled Gugenhajm Bilbaa u Španiji) dok se završetak Luvra, pod projektantskom „palicom“ ništa manje slavnog Žana Nuvela predviđa godinu kasnije.
Kulturni znalci oba ova zdanja, kako se najavljuje, pozajmljivaće mnoge dragocenosti iz njujorškog i pariskog muzeja kad se budu smenjivale postavke slika, artefakta, skulptura, dekorativnih i finih predmeta, arheoloških iskopina i starina. Ideja je da se putnicima iz indijskog potkontinenta i ostalih arapskih zemalja približi sva lepota sadržana pod svodovima američkog i francuskog umetničkog hrama a da ne moraju da putuju u Njujork i Pariz.
Kulturni znalci oba ova zdanja, kako se najavljuje, pozajmljivaće mnoge dragocenosti iz njujorškog i pariskog muzeja kad se budu smenjivale postavke slika, artefakta, skulptura, dekorativnih i finih predmeta, arheoloških iskopina i starina. Ideja je da se putnicima iz indijskog potkontinenta i ostalih arapskih zemalja približi sva lepota sadržana pod svodovima američkog i francuskog umetničkog hrama a da ne moraju da putuju u Njujork i Pariz.
Luvr u Abu Dabiju Muzeji, koji će, uprkos imenu, nositi pečat ovog emirata a za koji će, s obzirom na veličinu, biti potrebno dosta vremena da se obiđu u jednom dahu, imaće, uz ostalo, izloženo i sve ono najbolje što se vodi kao savremena bliskoistočna umetnost.
Svečano presecanje vrpce „Ostrva sreće“ tek predstoji. Ako je suditi po „ludnici” koja je vladala posle završetka trka Formule 1 (početkom novembra) kada su, na sveopštu žurku u grad Abu Dabi, stigli mnogi iz džet-seta (Ričard Branson, Boris Beker, Džeremi Ajrons, Dženet Džekson, Bjonsi, Naomi Kembel...) biće to događaj za pamćenje.
Svečano presecanje vrpce „Ostrva sreće“ tek predstoji. Ako je suditi po „ludnici” koja je vladala posle završetka trka Formule 1 (početkom novembra) kada su, na sveopštu žurku u grad Abu Dabi, stigli mnogi iz džet-seta (Ričard Branson, Boris Beker, Džeremi Ajrons, Dženet Džekson, Bjonsi, Naomi Kembel...) biće to događaj za pamćenje.
Mirjana Aksentijević
Politika MAGAZIN 637 – 13.12.2009.
Politika MAGAZIN 637 – 13.12.2009.
Sjajan tekst. bravo
ОдговориИзбриши