02 јул 2011

SVETA GORA

JEDINSTVENO MESTO NA SVETU

Sveta gora se nalazi na severu Grčke, na najistočnijem od tri prsta poluostrva Halkidiki – Atosu. Atoski manastiri poseduju bogate riznice neprocenjivog srednjevekovnog umetničkog blaga, uključujući ikone, liturgijske odežde, krstove, kodekse i druge hrišćanske dokumente, svete mošti…

Da biste dospeli na Atos, potrebno vam je nekoliko dozvola iz Soluna i jednog od dva mesta na obali – Uranopolisa ili Jerisosa. Do manastira se dolazi prvo brodom, a potom peške. Atos je središte 20 pravoslavnih manastira i čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom.

Mapa lokacije Atosa i Hilandara

Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori, a trenutno na njoj živi oko 2.000 monaha. Poluostrvo je dugačko 60 kilometara, široko je od 7 do 12 kilometara i ima površinu od 390 kvadratnih kilometara, sa planinom Atos, čije strme, gusto pošumljene padine dosežu visinu do 2.033 metra.

Duga istorija

Sveta gora je kao manastirska zajednica formalno oformljena 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, i danas najveći i najznačajniji od 20 manastira. Manastir je uživao zaštitu vizantijskog cara pa je njegovo bogatstvo neprestano raslo. Četvrti krstaški rat u XIII veku je doveo nove gospodare koji su prisiljavali monahe da traže zaštitu od pape Inoćentija III i to je trajalo do obnove Vizantijskog carstva. Katalonijski plaćenici su je opljačkali u XIV veku.

Manastiri na Svetoj gori

Kada je Vizantijsko carstvo propalo u XV veku, vlast nad Svetom gorom preuzelo je Otomansko carstvo. Oni su udarili velike namete manastirima. Broj monaha i njihovo bogatstvo opadali su narednih vekova. Sveta gora je oživela u XIX veku dolaskom monaha iz pravoslavnih zemalja, Rusije, Bugarske, Rumunije i Srbije. Svaka od ovih država je preuzela staranje nad pojedinim manastirima. Godine 1912. za vreme Prvog balkanskog rata, Turci su proterani. Nakon kratkog sukoba između Grčke i Rusije oko suvereniteta, poluostrvo je formalno došlo pod grčku vlast posle Drugog svetskog rata. Prema Ustavu Grčke, planina Atos je politička samouprava koju čini 20 glavnih manastira, a glavni grad i administrativni centar Kareja je sedište guvernera kao predstavnika grčke vlasti.

Legenda o lepoti planine

Planina Atos

Po jednom starom predanju, Bogorodica je plovila u društvu sa svetim Jovanom na putu iz Jope u Kipar da poseti Lazara. Kada je oluja skrenula brod sa kursa na tada paganski Atos, bili su prisiljeni da se usidre kod luke Klement, u blizini današnjeg manastira Iviron. Bogorodica je izašla na obalu i, oduševljena divljom lepotom planine, blagoslovila je i zamolila svog Sina da ga pretvori u njen vrt. Začuo se glas: "Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje". Od tog trenutka planina je vrt Majke božje u koji nije dozvoljen pristup drugim ženama.

Neobična republika

Sveta gora je jedinstvena na svetu po tome što u granicama njene teritorije nema telesnog rađanja, pošto njeno stanovništvo čine samo muškarci. Pristup ženama je zabranjen (osim mačaka i kokošaka koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju). Međutim, za vreme grčkog građanskog rata, Atos je pružao utočište izbeglicama, među kojima je bilo i žena.

Ova monaška republika postoji već više od 1.000 godina i nadživela je moćnu Vizantiju, a i vekovima nepobedivo Otomansko carstvo.

Manastir u brdu

Iako se ova monaška republika teritorijalno nalazi u granicama Grčke, i svi monasi Svete gore, ma koje narodnosti bili, imaju grčko državljanstvo, ipak je ona potpuno autonomna. Svaki je manastir u svom unutrašnjem načinu poslovanja apsolutno samoupravan. Svaka nepokretna imovina manastira je neotuđiva i uživa izuzeće od poreza i taksi. Stanovnika ima nešto više od 2.000. Svi su oslobođeni vojne obaveze.

Svetogorski monah se postaje umiranjem za ovozemaljski život i polaganjem triju osnovnih monaških zaveta: uzdržljivost od bračnog života, poslušnost i siromaštvo.

U grčkim manastirima se govori grčki, ali se na Svetoj gori govori i drugim jezicima: u Svetom Pantelejmonu ruski, u Hilandaru srpski, u Zografu bugarski, a u skitima Prodromos i Laku rumunski. Danas mnogi grčki i drugi monasi govore i engleski.

Glavni svetogorski manastiri

Glavni svetogorski manastiri su: Lavra, Vatoped, Iver, Hilandar, Dionisijar, Kutlumus, Filotej, Simona Petra, Sv. Pavla, Stavronikita, Ksenofon, Grigorijat, Esfingen-Simen, Sv. Pantelejmon i Konstamonit.

Pored ovih 20 glavnih manastira, na Svetoj gori postoji i 12 skitova, manjih manastirskih zajednica na imanju. Uz manastir postoji više ili manje ćelija, koliba i isihastrija. Za stupanje u monaštvo potrebno je da je muškarac stariji od 18 godina i da prođe period iskušeništva koji traje od jedne do tri godine.

Hilandar

Hilandar

Hilandar je jedini srpski manastir na Svetoj gori. Blizu njega nalazi se kula kralja Milutina u kojoj je poznata ikona Trojeručica. U manastiru postoji glavna velika crkva i još 12 crkvica, paraklisa, odnosno kapela. Manastirska riznica je veoma bogata, sa ikonama i spisima iz XIII veka. Iguman je otac Mojsije. Manastir Hilandara slavi prikazivanje Majke božje 21. novembra. U blizini Hilandara restaurira se manastir Sv. Vasilija koji je na obali mora, i kad bude završena restauracija, deo monaha preći će iz Hilandara u novi manastir. Tada će postojati dva srpska manastira na Svetoj gori.

Manastiri Svete gore su nekoliko puta bili pogođeni požarima. U avgustu 1990. i martu 2004. godine, vatra je progutala veliki deo Hilandara. Zbog usamljenih lokacija manastira, često na brdima, i zbog nemogućnosti pružanja adekvatne protivpožarne zaštite, štete koje su izazvali požari su često vrlo velike.
Suzana Stanarević
Stil magazin 34 – 20.08.2007.

Нема коментара:

Постави коментар