PETRA

TAJNA IZGUBLJENOG GRADA

Nijedan Evropljanin nije kročio u grad od krstaša do 1812. godine, a danas turisti noću u – mračnim grobnicama mogu ispijati pivo u društvu beduina

Dvadesetogodišnji Husein govori dobro engleski, nosi farmerke, a samo iscrtane oči i marama vezana na beduinski način odudaraju od zapadnjačkog ponašanja. Uzbuđeno priča da se sprema za put u Prag jer je imao sreće da se zaljubi u mladu Čehinju, studentkinju, sa čijim društvom je nekoliko noći pio pivo u praznim i neosvetljenim grobnicama Petre. Kaže, nije ni pomišljao da će stići u Evropu, a sad ga je pomalo strah jer ne zna šta ga čeka. Nikad nije napuštao svoju pustinju.

Mapa lokacije Petre

Ovaj mladi Jordanac, poput mnogih svojih vršnjaka i sunarodnika iz okolnih beduinskih sela, svakodnevno dolazi do misterioznog izgubljenog grada Nabatejaca koji je nedavno proglašen za jedno od sedam svetskih čuda savremenog doba.

Do pre 200 godina za Petru svet nije ni znao da postoji, a danas je svakodnevno posećuju horde turista i od nekadašnje enigme i tajne u pustinji ostaje uobičajena slika masovnog turizma – mladi lokalci koji nude sve što se može prodati i turisti koji sevaju blicevima i čičkaju se oko vodiča i kamila.

Lukavi carinici

Krstaši su sveti gral sakrili upravo u ružičastom gradu. Uspeo je da ga pronađe jedino Indijana Džons u kultnom filmu, jer je Petra zaista bila jedno od najskrovitijih mesta na svetu. Do nje se stiže samo na dva načina, brdskom stazom sa severozapada ili uskim klancem dugim kilometar i po, čije stene dostižu visinu i do 200 metara.

Khazna al Firaun, najpoznatija znamenitost grada

Petra je od prestonice Jordana Amana udaljena dva i po sata vožnje. Na peščari neobičnih boja, od žute, narandžaste, ružičaste do ljubičaste, isklesan je grad koji je nekad bio prestonica Nabatejaca, pustinjskog arapskog plemena poreklom iz Jemena. Ušuškana među stenama praktično je bila neosvojiva, mada kasnije pada u ruke Egipćana, neizbežnih Rimljana, krstaša i Turaka.

Petra je pružala sigurnost karavanima sa juga Arabije koji su prenosili začine i svilu iz Indije i Afrike, kao i tamjan sa juga Arabije. Smola sa stabala tamjanove biljke bila je u celom antičkom svetu vrlo cenjena kao skupocena žrtva bogovima, ali i kao lek. Carine i posredovanje u trgovini donosili su Nabatejcima vrlo velike prihode. Tako su Nabatejci lepo živeli od trgovine, a bili su i dobri političari, pa su igrali na žici između tadašnjih supersila Egipta i Persije, kupujući svoj mir što novcem, što spletkama.

Visoke litice na prilazu Petri

Smatra se da je grad podignut između 9. i 40. godine nove ere, da ga je posetio i čuveni rimski car Hadrijan, a slava mu je potamnela na kraju II veka kad se centar arapske trgovine izmestio u Palmiru (u današnjoj Siriji). Nabatejaca više nema i čak se ne zna šta se sa njima desilo, ali su ostale prekrasne građevine i grobnice, isklesane u stenama koje su nekad činile morsko dno, pa različiti slojevi stene sijaju jarkim bojama, u zavisnosti od fosilnih naslaga.

Prekrasne građevine uklesane u stene

Do Petre se može stići na koji god način turista poželi, kao uostalom i svuda u arapskom svetu. Možete se raspitati u lokalnoj agenciji, kupiti autobusku kartu ili će vam prodavac suvenira ponuditi da vas preveze svojim kolima. Jedna takva vožnja kolima za četvoro košta oko 50 dolara.

Na ulazu u Petru smešteno je seoce u kom sve vrvi od turista i raznovrsnih prevoznih sredstava. Udobni mali hoteli, butici, internet kafei, sve podređeno evropskoj udobnosti i smislu za red. Većina turista se opredeljuje da se ovde smesti nekoliko dana i natenane uživa u stenovitom gradu. Ulaz u čuveni klanac je ograđen, ulazak se plaća 30 dolara, a može da se uđe peške, na magarcu, kamili ili u kočijama. Pošto je prilično skupo, većina posetilaca odluči se za pešačenje.

Duž jednog zida klanca uklesan se žleb pokriven kamenim pločama kojim su Nabatejci dovodili u Petru vodu iz jednog brdskog potoka. Bili su poprilično lukavi pa su dobro osmislili vodovodni sistem koji je omogućavao da grad i pod opsadom neometano dobija i vodu za piće i navodnjavanje.

Faraonovo blago

Kamile pred Faraonskom riznicom

Na izlasku iz kanjona iznenada se stvori trg, posetioce zapahne hladan vazduh i oduzme im dah najpoznatija građevina Petre – Khazna al Firaum, uklesana u stenu. Beduini su je nazvali Faraonska riznica, iako je to samo jedna od mnogih grobnica. Ne zna se kad je tačno nastala, da li u I ili u II veku, za vreme cara Hadrijana. Po legendi, faraon je jureći Jevreje tu sakrio svoje blago. Verovalo se da je zlato pomoću magije sakriveno u urnu, pa se i danas vide tragovi metaka avanturista koji su verovali da će im se blago strmeknuti u naručje.

Prema centru Petre, sa leve strane, nalazi se prilično očuvan amfiteatar iz I veka. I on je isklesan u steni. Ima 33 reda, a nekad je imao oko 5.000 mesta. Severno od njega je Kraljevski zid, gde je na pola visine stene uklesano mnoštvo monumentalnih grobnica.

Al Deir, grobnica u steni, nalazi se na izlasku sa područja nekadašnjeg grada i jedan je od najlepših spomenika. Samo ime u prevodu znači "samostan". Verovatno zato što su u srednjem veku ovde obitavali kaluđeri. Leži visoko na brdu i impresivan je zbog svoje grandioznosti. Samo urna nad ulazom ukrasnog okruglog hrama visoka je devet metara.

Petra je sve do početka XIX veka bila zaboravljeni grad. Nijedan Evropljanin od vremena krstaša nije kročio u njega sve do 1812. godine, dok su među istraživačima samo kolale legende o izgubljenom gradu na Bliskom istoku uklesanom u stene.

Ljubav u grobnici

Al Deir, grobnica u steni

Ma koliko nešto bilo monumentalno, misteriozno ili divlje, čini se da ne može da odoli masovnom turizmu u onoj najprizemnijoj varijanti. U Petri maksimalno svi iskorišćavaju imidž Indijane Džonsa. Mnogo kafića i butika se tako zove, prodaje se garderoba u njegovom stilu, a svim vodičima, vlasnicima kamila i magaraca mobilni zvoni melodijom iz filma.

U Petri odavno niko ne živi, ali Beduini iz okolnih sela sjate se od rane zore na trgu nudeći turistima srebrne narukvice, ogrlice, arapske marame. Ali i "antikvitete": lule iz Petre, novčić iz Petre, isklesan natpis iz Petre… I muškarcima i ženama oči su iscrtane crnim prahom koji ih štiti od pustinjskog sunca. Svi mlađi savršeno govore engleski i isto tako uspešno će vam prodati običan kamen za 10 dolara.

Kao Husein sa početka naše priče ili 12-godišnja Rašida koja prodaje srebrne ogrlice. U farmerkama je, ali joj crna marama seže do pojasa. Turisti hoće da je slikaju, ali ona se izvrsno cenka: "Ako kupiš ogrlicu, možeš da me slikaš", kaže odsečno.

Na kraju je trgovina obavljena. Rašidu su fotografisali za pet cigareta koje će podeliti sa drugaricama. Nema dobre trgovine bez dobrog cenkanja.

Sanja M. Tomić
Press Kofer 20 – 17.10.2007.