SMEDEREVO

GRAD NA TRI VODE

Poslednjih nekoliko decenija Smederevo se razvijalo kao industrijski i privredni grad. Grad vinogradara i grožđa vremenom je postao i grad gvožđa, ali će turiste najviše privući njegova okolina

Smederevci vole da kažu da je njihov grad sudbinski vezan za tri vode. Prva voda je nekadašnje Panonsko more, na čijem dnu je podignut grad. Druga voda je Dunav, jedna od najvećih reka u Evropi, koja je vekovima štitila nemoćne i odbijala moćne. O trećoj vodi se i danas malo zna, ali ona će se, po svemu sudeći, tek pročuti. Zasad je poznato samo da stiže iz velike dubine i da na površinu, kod sela Jugova nadomak grada, donosi takvu lekovitost koju, valjda, samo utroba zemlje može iznedriti.

Mapa lokacije Smedereva

Smederevci rado pominju vodu, vole je i poštuju. Međutim, ako u gradu gostujete ili kroz njega samo prolazite, ne zaboravite da je u vinu istina. A Smederevci vekovima gaje lozu i dobro vino prave, pa je zaista šteta ne iskoristiti priliku. Poslednjih nekoliko decenija Smederevo se razvijalo kao industrijski i privredni grad. Grad vinogradara i grožđa vremenom je postao i grad gvožđa, ali će turiste najviše privući njegova okolina.

Podignut na desnoj obali Dunava, pedesetak kilometara od Beograda, sa valovitim obroncima Šumadije i pitomim Pomoravljem u zaleđu, Smederevo će se ubuduće razvijati i kao turističko mesto koje ima šta da ponudi. Bez obzira na to da li je reč o vikendašima, lovcima i ribolovcima, ljubiteljima istorije i pobornicima zdrave hrane ili o brojnim strancima koji svakodnevno plove pored zidina Đurđevog grada. Ali, krenimo redom.

Prestonica Srbije

Panorama grada

Smederevo se prvi put pominje početkom XI veka u povelji vizantijskog cara Vasilija Drugog Sfenteromona, a istraživanja su pokazala da su u rimsko doba ovde postojala naselja Mons Aureus i Vincea. Pravi procvat doživljava tek posle Kosovske bitke, tačnije kad despot Đurđ Branković počinje da gradi Veliki i Mali grad. Smrću despota Stefana Lazarevića, 1427. godine, vladavinu Srbijom preuzima njegov sestrić Đurđe Branković, ali je cena krune bila previsoka. Da bi ga tadašnje sile priznale za legitimnog naslednika, bio je prinuđen na brojne ustupke, a najveći je bio predaja Beograda Ugrima bez borbe.

Smederevska tvrđava

Sa druge strane, Turci su već zauzeli prostor južno od Zapadne Morave, a od daljeg nadiranja odvraćale su ih samo velike sume novca, koje je despot redovno plaćao kao turski vazal. Srbija je dobila novog vladara, ali je ostala bez prestonice. I bez nade da će ovako sklopljen mir dugo trajati.

To je primoralo Brankovića da na ušću Jezave u Dunav, na krajnjem severu zemlje, podigne nov grad koji će dugo odolevati neprijatelju. Izgradnja Malog grada, rezidencijalnog dela vladara, počela je 1428. godine i trajala naredne dve, a tokom naredne decenije završen je i Veliki grad. Građen u ravnici, gde kamena skoro da i nije bilo, podigao je na noge celu Srbiju. Na hiljade ljudi danonoćno je kulučilo, materijal je dovlačen sa svih strana, a nisu bile pošteđene ni nadgrobne ploče iz rimskih nekropola.

Smederevska tvrđava – Mali grad

Hrišćanima koji su poštovali kult mrtvih nije se dopala ugradnja ovog "materijala", a još manje svakodnevna muka. Ne razumejući potrebu da se izgradi sigurno utočište, svoj gnev su kalili pričom o prokletoj Jerini, supruzi despota Đurđa, što su podsticali i sami Turci, jer im izgradnja novog utvrđenja nije odgovarala.

Ipak, vreme je pokazalo da je izgradnja bila ne samo opravdana, već i da je posao valjano obavljen. Građen po ugledu na Carigrad, u obliku nepravilnog trougla, okružen vodom sa svih strana, sa brojnim kulama i zidinama čija je debljina neretko bila i četiri metra, Smederevo nikada nije bilo osvojeno u direktnoj vojnoj akciji. Preživeo je turska osvajanja i napade srpskih ustanika, nadživeo je Nemce, ali i nečiju, ne tako davnu ideju, da se grad u potpunosti sruši jer, zaboga, više ne ispunjava svoju namenu?! Srećom, ovom idejom niko ozbiljan kasnije se nije bavio.

Mesto za uživanje vladara

Zgrada suda, nekada Načelstvo

Rukovodstvo opštine i turistički radnici nameravaju da ovom prostoru uskoro udahnu nov život. Staro će se, naravno, sačuvati i obnoviti, ali će se ponuditi i novi sadržaji koji će, veruju ovde, privući veliki broj turista iz zemlje i inostranstva. Planira se, između ostalog, izmeštanje železničke pruge ispred tvrđave, zgrada stare železare će se pretvoriti u muzej industrije, a želja je i da se mnogo toga u okolini Smedereva predstavi na pravi način.

Vila "Zlatni breg"

Najveća atrakcija, koja nikada nije bila dostupna javnosti je, svakako, Vila "Zlatni breg". Zapravo, reč je o letnjikovcu Obrenovića na padini iznad Dunava sa koje se pruža izuzetan pogled na reku i smederevsko vinogorje. Prve zasade loze i vinski podrum podigao je knez Miloš 1831. godine, a svako od potonjih generacija Obrenovića ovde je rado dolazio i ostavljao lični pečat. Boravili su ovde Mihailo i Julija, Milan i Natalija, Aleksandar i Draga...

Mnogo toga je tokom prohujalih decenija odavde odneto i nestalo, ali se i danas mogu videti brojne originalne fotografije i slike, tepisi, delovi nameštaja i lične stvari nekadašnjih vladara. U prelepom parku iznad dvora, pisali su savremenici, postojali su i tereni za tenis i kriket kneza Mihaila, a danas se može uživati u hladu stoletnog drveća, šetati uređenim stazama ili jednostavno uživati u pogledu na Dunav. Nažalost, posle nekadašnjih vlasnika, ovu privilegiju imali su samo partijski rukovodioci i državni službenici, a organizovane posete bile su moguće samo uz prijavu i, naravno, posebno odobrenje. Želja Turističke organizacije Smedereva je da se ovaj kompleks, makar jedan dan nedeljno, otvori za javnost obzirom na veliko zanimanje posetilaca. Ss druge strane, autentični ambijent i veliki broj sačuvanih predmeta pružaju mogućnost da se ovde otvori i muzej dinastije Obrenović što bi, takođe, privuklo veliki broj ljubitelja prošlosti.

Vlada Arsić
Press magazin 57 – 25.11.2007.

TAJLAND

EGZOTIKA 100 ODSTO!

Turisti na Tajlandu, kada se oslobode golemog "naramka" iz šopinga, iako su pošli da kupe nekoliko sitnica za uspomenu, imaju priliku da vide čari prirode i kulture indokineskog poluostrva

Tek što kročite na tlo Tjlanda, u samom srcu indokineskog poluostrva, prvo što će vam turistički vodič diskretno uručiti je kratak spisak pravila koja u ovoj zemlji nije pristojno kršiti. Ma koliko silno želeli da nekog Tajlanđanina pomilujete po glavi (!?) ili ga bar dotaknete – suzdržite se!

Mapa Tajlanda

Nije pristojno nogom, dobro ste pročitali – nogom, pokazivati na ljude ili predmete! Uvek i svuda morate iskazati poštovanje prema tajlandskoj monarhiji i posebnoprema religijskim spomenicima, naročito onima posvećenim Budi. Žena ni pod tačkom razno ne sme da dotakne monaha!

Velika palata

Novi aerodrom u Bangkoku

Elem, na Tajland se po pravilu stiže preko vazdušne luke u prestonici Bangkoku. Krajem 2006. godine otvoren je novi aerodrom, pravo čudo arhitekture, elegancije i funkcionalnosti. Da ne biste smetnuli sa uma da se nalazite u zemlji sa izuzetnom tradicijom i kulturom, usred tog velelepnog zdanja od čelika i stakla naletećete na statuu zmije dugačke 15 metara sa glavom zmaja.

Ukoliko čekate nastavak leta, osim u restoranima i fri-šopovima kao uobičajenom aerodromskom dekoru, možete uživati i u tradicionalnoj tajlandskoj masaži. Ako ne celog tela, a ono bar nogu ukočenih od dugog puta. Bangkok je poznat kao meka za kupovinu. Znate već, uporedo sa firmiranom robom paprenih cena egzistiraju savršeno urađeni "lažnjaci", što se odnosi ne samo na cipele, tašne i odeću, već i na satove i televizore.

Kad se oslobodite golemog "naramka" iz šopinga, iako ste pošli da kupite nekoliko sitnica za uspomenu, vreme je da upoznate druge čari egzotične prestonice Tajlanda. Kultno mesto, koje se ne sme zaobići, jeste Velika palata. Reč je o kompleksu podignutom 1782. godine, a prostire se na 220.000 kvadratnih metara i opasan zidinama dugačkim skoro 2 kilometra.

Panorama Velike kraljevske palate

U njemu su pored rezidencije tajlandskog kralja smeštene zgrade za krunisanje, biblioteka, galerija i zgrade u kojima se održavaju prijemi i audijencije. Najvažniji deo kompleksa je čuveni hram smaragdnog Bude, koji se smatra najvećom svetinjom Tajlanda. Legenda kaže da je statua Bude optočena smaragdima, napravljena sredinom XV veka. Kralj Rama Prvi, utemeljivač Bangkoka kao prestonice, sagradio je ovaj znameniti hram i dao da se za Budu sašiju dva kostima – za leto i kišni period. Jedan od njegovih naslednika, Rama Treći, dodao je Budinoj garderobi zimsko odelo. Jedna od dužnosti kraljeva Tajlanda, koja je do danas na snazi, jeste da tačno određenih datuma tri puta godišnje obuku smaragdnog Budu u odgovarajući kostim. U današnje doba to čini kralj Rama Deveti.

Ružin vrt

One koji su radi da osete duh prošlih vremena, obradovaće poseta kulturnom centru "Ružin vrt" u kom je dočarano tipično tajlandsko selo. Mogu se videti posude, predmeti za svakodnevni život i odeća iz raznih krajeva Tajlanda. Baš na ovom mestu možete otkriti kako se melje pirinač, pravi grnčarija, venci od cveća i sva druga čuda narodne radinosti ove zemlje u jugoistočnoj Aziji. Kao šlag na torti, 150 glumaca vam uživo prikazuju najmarkantnije običaje Tajlanda – od venčanja do "tai boksa". Na repertoaru je i čuveni ples bambusa u kome prelepe bosonoge plesačice skakuću između štapova bambusa koje u sve bržem ritmu ukrštaju seoski momci!

Posebna priča su tajlandska ostrva. Kao da ih je neko namerno razbacao po tamno plavom moru i onda ukrasio palmama, belim peskom i tamno zelenim lagunama, kao i svim drugim neizbežnim elementima sa kič razglednica. Posebnu draž imaju nebrojena nenastanjena ostrva na koje se stiže gliserima.

Rajski motivi pod vodom

Pre nego što se uvalite u ležaljke i prepustite čarima sunca i šuštanja talasa i, eventualno, veštim rukama maserki kojih ima na svakoj plaži, imaćete jedinstvenu priliku da budete glavni akter jednog pravog "Nešenel džiografik" iskustva. Jednim zaronom (oprema čeka na brodu) otvara se prizor ravan rajskim motivima – jata riba najneverovatnijih boja, prelepe školjke i ogromni žbunovi korala. Ko ronjenju nije sklon, dovoljno je da sa parčetom kore banane ili neko drugo voće sedne u plićak i poželi dobrodošlici jatu ribica, koje jedu iz ruke.

Ronjenje sa "miroljubivom" ajkulom

Oni hrabriji testiraće granice izdržljivosti plivajući u laguni rame uz peraje sa metar i po dugim "miroljubivim" ajkulama. Meštani kažu da nisu opasne i da ne napadaju ljude.

Obavezno cenkanje

Hranjenje majmuna na plaži

Alternativa lišena adrenalinskog šoka je hranjenje majmuna, koji se muvaju po plažama i strpljivo čekaju da im neko baci komad banane. Kad ih izda strpljenje, ne prezaju da ukradu voćku sa tezgi lokalnih prodavaca.

Ljubitelji gastronomskih specijaliteta poželeće da posete čuvene pećine sa čijih zidova se, kako ovde kažu, "beru" lastavičja gnezda koja završavaju na trpezama najekskluzivnijih svetskih restorana. Po tankim skelama od bambusa (već sam pogled na njih izaziva vrtoglavicu) veru se berači, i u korpama od lišća skupljaju dragocena gnezda.

Posle brojnih dnevnih avantura gosti Tajlanda uveče urone u lavirint uličica u kojima se smenjuju restorani (ispred svakog je čitav asortiman svega što pliva i gamiže po moru) i tezge sa rukotvorinama najrazličitijih vrsta, boja i oblika. Kupovina je posebna uživancija. Kao i u drugim azijskim zemljama, cenkanje je tradicionalni pratilac svakog šopinga. Od vaše veštine zavisi koliko ćete platiti dragocenu uspomenu sa Tajlanda. Ne nasedajte na kukanje prodavca da ste ih uništili, da će zbog vas bankrotirati, jer će vas, u slučaju da odustanete, pratiti do kraja ulice. Što im se više čini da vas gube kao mušteriju, to će više smanjivati cenu. Na kraju "obe strane" uz osmeh razmenjuju robu i pare, a svako će otići svojim putem ubeđen da je nadigrao "protivnika".

Maženje sa tigrovima

Ako vam ostane vremena i para, čega je na Tajlandu uvek malo, možete krenuti ka unutrašnjosti. Jedan od puteva vodi prema granici sa Mijanmarom i provinciji Kančhanaburi. Starije generacije su polovinom prošlog veka sigurno po Beogradu slušali zviždukanje teme iz filma "Most na reci Kvaj". Dotični most nalazi se u Tajlandu i možete (zviždeći ili ne) da prošetate po njemu. Umesto baraka sa zarobljenicima koji su ga gradili i onda rušili, na obalama Kvaja, danas se nalaze restorani koji poput cvetnih bašti plivaju po plićacima. Umesto namrgođenih japanskih oficira, sačekaće vas ljubazni vodiči, kelneri i prodavci suvenira.

Nacionalni park "Eravan"

Oni kojima je dosadilo izležavanje na plaži i brčkanje u plićaku, mogu da protegnu noge do nacionalnog parka "Eravan" i hrabro zaplivaju u jednom od sedam vodopada. Kad preživite spuštanje niz glatke stene i opustite se u jezercetu, dočekaju vas ribe koje plivaju oko vas, a poneka se odvaži i da gricne. U ovom rezervatu prirode nema signala civilizacije. Kroz lavirinte bambusa, drveća i lijana, po kojima skakuću majmuni, vode vas vodiči. Šetnja traje oko 3 sata i iziskuje popriličnu kondiciju jer je uspon veoma oštar. Za trud ćete biti nagrađeni prelepim pogledom na ostatak parka.

Ana Dragović
Press Kofer 58 – 02.12.2007.

VRŠAC – VILA BREG

I DA HEDONISTI PUKNU

Kaskadno je građen na Vršačkom bregu, sa Kamin barom gde se uz vatru uživa u dekadentnom enterijeru francuske svile i afričkog oraha, a pije vino sa ukusom mesečevih mena

Na obali zaboravljenog Panonskog mora, na Vršačkom bregu žive vile. I retko ih ko ugleda, pa nekad, kažu, vide samo zvezdani prah, znak da je tu bila vila. A ona najveća među njima, Vila od brega, pojavi se samo jednom u 100 godina i začara sve pastire i lugare, da zauvek sanjaju da će je još jednom sresti i zadržati zauvek u ovom svetu.

Mapa lokacije Vršca

I upravo na pola puta do srednjevekovne kule despota Đurđa Brankovića, koji je zidao gradove u Srbiji po želji svoje žene, proklete Jerine, smestio se hotel "Vila Breg" (Hotel Villa Breg). Nikao je na mestu starog hotela "Breg", čuvenog po restoranu "Terasa", odakle je pucao vidik na panoramu Vršca, prepoznatljivom po hali "Milenijum" i katedrali Svetog Gerharda.

Piramida sa kožnom foteljom

Hotel "Vila Breg"

Hotel je kaskadno građen na sedam nivoa i njegove sobe većinom imaju pogled na grad i banatsku ravnicu, dok 8 soba poseduje izlaz na privatne vrtove. Hotel se nalazi na 170 metara nadmorske visine, a po vetru, koji nikad ne prestaje, hotelski restoran je dobio ime "Eol". Nad spa-centrom uzvisuje se staklena piramida koja obezbeđuje prirodnu svetlost, iako posetioce mnogo više ushićuje kožna fotelja za masažu, koja za 8 minuta izmasira sve ključne tačke na telu. A takvu je imao i Tito u Palati federacije, američku, samo starijeg tipa. Kažu da maršal nikad nije seo na nju, već samo bivši šef protokola, za razliku od gostiju "Vile Breg", koji obavezno iskoriste svojih 8 minuta.

Spoljašnji bazen

Gosti se rado opredeljuju najčešće za finsku saunu sa temperaturom od 85 stepeni, pa ih u sauni čeka sat pečšanik jer nije poželjno da se ostaje duže od 15 minuta. Posle sledi tuširanje, koje prvo kreće od ruku i nogu, pa nadalje. Vatreni obožavaoci ovakvog uživanja su Rusi, za koje važi pravilo da pravo iz finskog kupatila ulete u bazen. A bazen ima ima turbo-masažere, koji simuliraju uzvodno plivanje za sve one koji vole uzvodno.

Kamin bar

Hotel, koji je dobio ime po Vili od brega, izgrađen je tako da gostu bude sve podređeno. Od enterijera Kamin bara, čiji su zidovi dekadentno obloženi svetlozelenom francuskom svilom u kombinaciji sa afričkim orahom, do otvorenog bazena na jednoj kaskadi, koji izgleda kao da će se svakog trenutka preliti preko brda. Četvrti nivo hotela ima ogromne prozore kao u starim kaštelima, a apartman broj 507 odiše sajber atmosferom, jer se čak i zavesa pomera daljinskim upravljačem. Stoga "Vila Breg" važi za jedan od najbolje opremljenih hotela sa pet zvezdica u Srbiji. Čuven je i po restoranu i kuvarici Svetlani, koja je neprikosnoveni komandant kuhinje u kojoj se poštuje tiganj na račun friteze. A napolju se može ručati i kad padne sneg, zahvaljujući zimskoj bašti.

Štrudla i let avionom

Restoran

Vršac je poznat i po lovnom turizmu, pa su česti gosti hotela lovci na fazane, zečeve, lisice i divlje svinje i imaju posebnu odalu za odlaganje oružja i municije. Grad se nalazi samo 14 kilometra od granice, a 80 od Temišvara, pa su česti gosti hotela iz Rumunije, ali stižu i iz Rusije, Kine, Norveške, pa čak i iz Meksika. Hotel se specijalizovao za kongrese, seminare i prezentacije, a u predahu se gostima organizuje izlet, takozvani put vina, koji se završava u selima Gudurica i Veliko Središte, gde se mogu probati 15 vrsta vina. Čak i ono koje se pravi po receptu iz XIX veka, gde nema konzervansa, već se vino pretače po mesečevim menama. Uz njega odlično ide domaća banatska štrudla. Avanturisti, pak, mogu izabrati let sportskim avionom ili paraglajderom iznad grada, a može i krstarenje Dunavom.

Vršačka katedrala

Gosti se vode i u obilazak katedrale, koja je podignuta za tri godine (1860–1863) i čuvena je po orguljama sa 35 registara, koje su 1933. godine napravili Karl i Lipot Vigenštajn iz Temišvara. Kantor je uvek spreman da za hotelske goste svira na orguljama koje imaju 2.810 cevi. Njihovo štimovanje traje 50-ak dana, a to umeju samo mađarski majstori orguljaši.

Do hotela se stiže na različite načine, za sat i po automobilom iz Beograda, a može i sportskim avionom ili helikopterom, koji je omiljeno prevozno sredstvo imućnijih gostiju. Beograđani se obično opredeljuju za vikend hedonizam i vino sa ukusom mesečevih mena.

Sanja M. Tomić
Press Kofer 25 – 28.11.2007.

SAN MARINO

SJAJ GORSKE DRŽAVICE

San Marino je jedna od najmanjih, ali i najstarijih država na svetu

Nedaleko od italijanske luke Rimini, na brdu Titano uzdiže se patuljasta Republika San Marino, jedini preostali italijanski grad-republika. Zbog neobičnog geografskog položaja, bogate istorije i izuzetne klime, ovu državicu tokom godine posete brojni turisti iz celog sveta.

Svako ko je odseo u Riminiju mogao je da vidi naselje opasano moćnim zidinama kako se izdiže na uzvišenju zapadno od ovog grada. Dvadesetak kilometara od San Marina prostire se Padska nizija, dok je istočno na 17 kilometara vazdušnom linijom udaljeno Jadransko more.

Mapa San Marina

Na brdu Titano, na vrhu širine 3 kilometra nastao je glavni grad San Marino. Istoimena država prostire se na površini od 61 kvadratnog kilometra, ima 9 opština i 29.000 stanovnika. Obzirom na to da je u mediteranskom pojasu, leta su topla, a zime blage pa je sneg prava retkost.

Osnivač Marin

Prema legendi, San Marino je nastao još 301. godine. Siromašni klesar Marin sa grupom ljudi napustio je rodno ostrvo Rab i stigao u Rimini da bi rekonstruisao gradske zidine. Marin je propovedao hrišćanstvo i svojim svetačkim životom ali i, kako se verovalo, mnogim isceliteljskim čudima, pridobio je sledbenike sa kojima se naselio na uzvišenju Titano. Tu je osnovao opštinu koja je vremenom dobila ime po njemu, San Marino. Dokumentom Placito Feretrano, iz 885. godine, San Marino je stekao autonomiju, a ubrzo je doneta odluka o republičkom državnom uređenju koja je, u nešto izmenjenom obliku, i danas na snazi.

San Marino

Utočište za prognanike

Dva puta je tokom svoje istorije bio nakratko okupiran, prvi put 1503. godine od strane Čezara Bordžije i 1739. godine od kardinala Đulija Albertonija. Za vreme Italijanskog preporoda San Marino je u više navrata bio utočište prognanika. Đuzepe Garibaldi, koji je 1860. godine ujedinio Italiju, u ovoj državici je 1849. pronašao sklonište od neprijatelja. Pošto su mu Sanmarinci pružili pomoć, Garibaldi im je garantovao da će San Marino uvek biti nezavisna država. Tako je do danas.

Tvrđava

Stanovnici ove državice su u nekoliko navrata ratovali kao dobrovoljci u italijanskoj vojsci. Između 1942. i 1945. godine pružali su utočište političkim azilantima. Iako je u italijanskom okruženju, samostalnost San Marina čuva Italija. Sporazumom iz 1963. godine San Marino se odrekao svoje valute i carinske granice sa Italijom.

Sanmarinci

Većinu stanovništva čine Sanmarinci, koji su specifična mešavina mediteranskog i alpskog tipa ljudi, dok najveću etničku manjinu čine Italijani. Službeni jezik je italijanski, ali većina stanovništva govori emilijano-romanjolski jezik sanmarinskim dijalektom. Zanimljivo je to što stanovnici San Marina ne plaćaju nikakav ili vrlo mali porez, a prosečna godišnja zarada im je preko 10.000 dolara. Od januara 2002. u San Marinu se zvanično koristi evro.

Ova minijaturna državica održava diplomatske i konzularne veze sa nekim evropskim i američkim zemljama, ima poštanske marke i odlikovanja. Zakonodavnu vlast ima Veliko veće od 60 članova, a izvršnu Državni kongres, podeljen u ministarstva, koji vode dva kapetana-regenta sa pravima predsednika države. Kapetani-regenti imaju samo ceremonijalnu ulogu i biraju se u aprilu i oktobru. Od 1988. godine je član Saveta Evrope, a od 1992. godine je član Ujedinjenih nacija.

Znamenitosti

Pogled na brdo Titano

Iz pravca Riminija u San Marino se može doći automobilom ili autobuskim prevozom. Vozila se parkiraju u podnožju uzvišenja, odakle najuporniji turisti strmim, vijugavim uličicama kreću ka najvišem vrhu. Prvi zaravnjen prostor je trg kod Spomenika slobode i Državne palate.

Državna palata

Tu turisti zastanu da bi se slikali sa ceremonijalnim gardistima dok se smenjuju ispred državnog zdanja, da bi predahnuli u obližnje kafeu ili jednostavno uživali u pogledu koji puca na Padsku niziju. Oni istrajniji svoj pohod nastavljaju obilazeći Državni muzej, crkvu San Frančeska ili baziliku San Marino.

Ceremonija gardista

Turisti koji vole izazove svakako neće zaobići Muzej torture ili Muzej voštanih figura. U uskim uličicama načičkane su radnje u kojima Sanmarinci prodaju sve i svašta – od pokućstva, garderobe do suvenira. Za svaki artikal moraće da se izdvoji više novca nego u obližnjme Riminiju.

Pogled sa brda Titano na Apenine

Bogatstvo od turizma

San Marino nema prirodnih resursa, tako da se njegova teritorija koristi pre svega za poljo-privredu. Sve do šezdesetih godina prošlog veka stanovnici su živeli isključivo od gajenja nekih biljnih kultura, ali su onda počeli da se bave i zanatstvom, trgovinom i turizmom.

Bazilika Svetog Marina i crkva Svetog Petra

Od pridošlih turista, kongresa i simpozijuma koji se održavaju u ovom gradu, San Marino godišnje zaradi milion evra, odnosno 60 odsto ukupne državne zarade.

Zorica J. Marković
Stil magazin 49 – 03.12.2007.

PERT

UKRAS INDIJSKOG OKEANA

Pert je administrativni centar i metropola koja se najbrže razvija. Odlične infrastrukture, saobraćajnica i uređenog načina života, ovaj grad nudi raznolikost kulturnih uticaja u arhitekturi i umetnosti, koje je, jednostavno, nemoguće ne primetiti

Na ušću reke Svan u Indijski okean, nalazi se Pert, prestonica Zapadne Australije i, sa 1,5 miliona stanovnika, četvrti po veličini grad na celom australijskom kontitnntu, posle Sidneja, Melburna i Brizbejna. Spada u jedan od najzanimljivijih gradova Australije, o čemu govori i podatak da mu je najbliži milionski grad Adelaida na "svega" 2.000 kilometara.

Mapa lokacije Perta

Istorija kaže da je Pert 1829. godine osnovao britanski kapetan Džejms Sterling, a doseljenici su, potom, u ovaj večito zeleni grad, doneli različite kulture, govor, hranu. Stoga će vam se već po dolasku u Pert učiniti da svaka zgrada u toj, kako lokalno stanovništvo voli da kaže, "maloj metropoli po meri čoveka", govori sama za sebe i to – po nekoliko jezika. Ipak, brzo ćete shvatiti da u tom neobičnom gradu možete poželeti sve, osim snega i teške industrije. Što se tiče ovog prvog, u celoj Australiji 1. decembra zvanično je počelo leto, dok ćete odsustvo drugog primetiti u svežem vazduhu i neuobičajeno čistim jutrima bez smoga.

Grad sa najbržim razvojem

Panorama Perta

Ono što pleni svakog ko dođe u Pert jesu prekrasni zeleni parkovi, prijatni i vedri ljudi i utisak da je u ovom gradu sve moguće: od semafora koji će vas, ako zatražite, "propustiti" pre vremena do autobuske table koja vam ciframa i glasom, precizno u sekundu, "govori" za koliko vam stiže prevoz. Obzirom na to da važi za najnaseljeniji grad Zapadne Australije, Pert je administrativni centar i metropola koja se najbrže razvija. Odlične infrastrukture, saobraćajnica i uređenog načina života, ovaj grad nudi raznolikost kulturnih uticaja u arhitekturi i umetnosti, koje je, jednostavno, nemoguće ne primetiti.

Zgrada gradske skupštine Perta

Među najstarijim javnim objektima Perta je gradska skupšina, tzv. Taun hol. Kamen-temeljac položen je na rođendan kraljice Viktorije 1867. godine. Inače to je jedina skupština u svetu koju su sagradili zatvorenici.

London kort

Od gradskih zdanja svojom lepotom ističe se i London kort, zgrada sagrađena 1937. godine, u stilu dinastije Tjudor. Prozori i fasade rađeni su po uzoru na Vestminstersku palatu i veliku palatu u Ruenu, a jedna od glavnih atrakcija za turiste je prolaz unutar zgrade u kome se nalaze najlepše prodavnice suvenira, zlata i dijamanata.

Mažestis teatar

Nedaleko odatle je i Mažestis teatar – kraljevsko pozorište koje datira iz 1904. godine, stecište ljubitelja opere i baleta.

Rekreacija i šoping

Da je u Pertu prijatno živeti, ali i boraviti neko vreme, shvatićete čim prođete šetalište na reci Svan ili odete u King park, rezervat australlijske flore sa više od 100 vrsta divljeg cveća – i to sve u centru grada!

Akvarijum

Kad ste već tu, možete da posetite i veliki akvarijum, u kome je podvodni svet Indijskog okeana.

Ako vam plivanje sa ajkulama u bazenu nije toliko zanimljivo, krenite brodom za turiste do najatraktivnijih ronilačkih lokacija. Naravno, na ovom mestu, svi prolaze obaveznu obuku ronjenja, osim ako ne žele da se u plave dubine okeana otisnu na sopstvenu odgovornost...

Za šoping u Pertu rezervisane su ulice u centru grada, sa svetski poznatim imenima, ali sa evropskim cenama. Najzanimljivije su prodavnice suvenira, gde možete da kupite plišane kengure, koale, "krokodil dendi" neobične šešire i bezbroj domaćih proizvoda.

Čuvena australijska vina nisu baš jeftina, ali užitak je vrhunski.

Danijela Kljajić
Večernje novosti – 09.12.2007.

NJUJORK

GRAD ZA KORAK ISPRED SVIH

Njujork, jedan od najvećih gradova na svetu, centar je zabave i šopinga. Poznat je po Kipu slobode, oblakoderima, muzejima, ali i energiji kojom zrači ovaj osmomilionski grad

Njujork se satoji od pet opština: Menhetna, Bronksa, Bruklina, Kvinsa i Stejten Ajlenda. Smešten na mestu na kome se sreću ušće reke Hadson, tesnac Long Ajlend i Atlantik, Njujork je važan kao luka i mesto na kome se iskrcavaju milioni imigranata u Sjedinjene Države. Menhetn, večna inspiracija za mnoge filmove i knjige, obuhvata prostor od 22,7 kvadratnih milja, naseljava ga 1,5 miliona stanovnika koji čine jedan jedinstven svet – Njujork Siti.

Mapa lokacije Njujorka

Na prvi pogled deluje kao da je nemoguće snaći se u njemu, ali vrlo brzo ćete uvideti da je sortiranje ulica po brojevima prava stvar koja umnogome olakšava snalaženje. Grad se prvobitno zvao Novi Amsterdam, a 1664. Godine Britanci su mu dali ime Njujork u čast vojvode od Jorka.

Danas je ovaj grad poznat i čuven po oblakoderima, muzejima, pozorištima, galerijama, međunarodnim korporacijama i berzi. Današnji simboli Njujorka su: Volstrit, Kip slobode i Bruklinski most, koji spada u najveće i najduže mostove, a spaja Menhetn i Bruklin. Donedavno, jedan od važnijih obeležja grada bili su oblakoderi Svetskog trgovačkog centra, popularno nazvane Kule bliznakinje, koje su srušene 11. septembra 2001. Godine u terorističkom napadu.

Obilasci uz šetnju i kafu

Panorama grada

Njujork je jedno od najneobičnijih i najzanimljivijih mesta u Americi. Ovaj grad nudi za svakoga ponešto, bilo da volite modernu ili staru arhitekturu, provod do ranih jutarnjih sati, vožnju trajektom rano u zoru ili jednostavno volite da šetate. Ukoliko imate dosta vremena, najbolji način da obiđete Njujork je, svakako, šetnja. Ipak, postoje neka mesta koja morate da posetite kako biste mogli da kažete da ste videli Njujork. To su, pre svega, kineski i jevrejski deo grada, arhitektura Menhetna i muzeji od kojih su najpoznatiji Metropoliten i Moma muzej. Naravno, ima dosta manjih muzeja koje vredi videti, ali sve zavisi od toga koliko vremena imate.

Metropoliten muzej

Kineska četvrt

Sa više od 200.000 stanovnika, sedam novina na kineskom jeziku i oko 150 restorana, Kineska četvrt je najpoznatija etnička četvrt Menhetna. Kineska hrana i Ulica kanal su najčešći uzrok dolaska turista u ovaj deo grada. Kinezi su u ovom delu grada sačuvali zaista puno od svoje tradicije po možete jednom posetom Njujorku upoznati američku, ali i saznati ponešto o kineskoj kulturi i Kinezima.

Kip slobode

Kip slobode

Kip slobode možete posetiti svakog dana od 9.30 do 17 sati. Nekada se moglo ući u njega, ali nakon terorističkog napada pooštrene su mere bezbednosti. Kip je poklon prijateljstva Francuske građanima SAD i najpoznatiji simbol slobode i demokratije na svetu. Postavljen je 1886. godine, a kompletno restauriran 1986. godine povodom stogodišnjice postavljanja.

Central park

Central park

Zelena oaza u centru grada zauzima šest odsto površine Menhetna. U njemu ima više od 26.000 stabala, 58 milja staza i oko 9.000 klupa. U sklopu parka su i zoološki vrt, jezera, sportski i zabavni centri. U kamenom zamku Belvedere danas se nalazi opservatorija i prodavnica suvenira. U obilazak parka možete ići i organizovanim turama koje vode volonteri.

Peta avenija

U poslednjih dvesta godina Peta avenija je simbol prestiža. U njoj se nalaze najluksuznije vile, hoteli, crkve i prodavnice. Nalazi se između 42. i 59. ulice. U ovoj ulici uvek vlada gužva, naročito tokom Božićnih praznika.

Ovde možete videti šta će u skorije vreme biti najnoviji trend, imate priliku da posetite centar "Rokfeler" ili Muzej moderne umetnosti.

Prevoz

Žuti taksi

Gradski prevoz je dobar i pokriva gotovo sve delove grada. Podzemna ćeleznica je u današnje vreme mnogo sigurnija i brža što je nekada bila. Ona je i najbrži način da se prevezete. Autobusi su zgodniji za prevoz od podzemne železnice jer lako možete izaći ukoliko usput vidite neko mesto koje želite da obiđete. Taksi je najbolji izbor ukoliko žurite, ako ste u grupi ili ako je noć. Žuti taksiji sa tablom na krovu su najpreporučljiviji.

Kuhinja

Jedno od obeležja Njujorka su njegovi restorani i više nego fantastična gastronomska ponuda. Možete birati između jevrejske, kineske, japanske, indijske, tajlandske, korejske, vijetnamske, indonežanske, italijanske, francuske, belgijske kuhinje... Podrazumeva se da je veliki i izbor restorana za sve one su vegetarijanci.

Milica Prelević
Stil magazin 47 – 19.11.2007.