Kristifor Kolumbo je bio prvi Evropljanin koji je 1502. godine kročio na tle Kostarike, a danas je na rang-listi najsrećnijih zemalja prvo mesto zauzela upravo zemlja koja se opisuje kao tropski raj raskošne lepote
Kostarika je do Kolumbovog dolaska bila pritešnjena velikim civilizacijama Južne Amerike i meksičkog područja. Tokom XVII veka osvojila ju je Španija, a u to vreme zemlja je bila izuzetno siromašna. Kostarika je 1821. zajedno sa drugim srednjoameričkim zemljama proglasila nezavisnost od Španije. Nakon kraćeg perioda pod Meksičkim carstvom, 1823. je postala deo Ujedinjenih centralnoameričkih država, da bi konačno postala nezavisna 1838. godine.
Do aprila na Kostariki vlada idealna klima za opuštanje na obalama Tihog okeana. Jedinstven deo zemlje je obala koja pripada nacionalnom parku Manuel Antonio. Njegove dve uvale Espadilja Sur i Manuel Antonio podeljene su samo stenama Punta Katedral i podjednako zadivljuju lepotom kao i Plaja Espadilja. Kostarika je više nego ijedna druga zemlja Srednje i Južne Amerike sigurna za putovanje. Stanovništvo, koje se španskim jezikom stuži kao službenim, ukinulo je čak i vojsku.
Netaknuta divljina
Netaknuta divljina
Lokalna legenda kaže da se Bogorodica spustila na Kostariku i da se više nikada nije vratila na nebo. Verovali u legende ili ne, tek ko god je prvi put došao na "bogatu obalu" (špansko značenje reči costa rica), otkrio je da je to idealni tropski raj. To je zemlja u kojoj su na najčudesniji način izmešani krajolici, flora i fauna. Od kišnih, preko tropskih, do sušnih šuma, vulkana, karipskih i pacifičkih plaža, visokih planina, reka, močvarnih nizija – sve je tu, na tom relativno malom prostoru centralne Amerike. Čudesna divljina vlada svuda, zato nije ni čudo što je čak 27 odsto teritorije zaštićeno kao park prirode. I pored toga, postoji još mnogo mesta na kojima može da se otkrije gotovo netaknuta divljina. Šume su dom za više od 400 vrsta ptica i 2.500 biljnih vrsta.
Tu možete videti čak 500 vrsta orhideja, a uz malo sreće, i kecala, pticu drevnih Maja smaragdnozelene boje, koji peva samo kada je na slobodi.
Nalet adrenalina
Nalet adrenalina
Nacionalni park Korkovado na obalama Pacifika fantastičan je spoj prašuma, močvara, reka i peščanih plaža. Od predivnih belih peščanih plaža vredi izdvojiti Santa Terezu, mondensku plažu do koje nije lako doći, ali se trud svakako isplati. Ko voli nalet adrenalina, tu je i svojevrstan obilazak džungle. Iznad drveća je postavljena neka vrsta žičare i dok se brzo krećete, krzaćete krošnje drveća, ploviti po zelenilu i otkrivati šumsko prostranstvo. Uzbuđenje je zagarantovano.
Čist život
Više od milion turista svake godine poseti ovu zemlju. Lokalno stanovništvo Tikosi ponosno je na svoje nasleđe i prirodna bogatstva i ne gledaju baš uvek blagonaklono na ekonomski prosperitet koji može da naruši taj visoki stepen prirodnih raznolikosti.
Čist život
Više od milion turista svake godine poseti ovu zemlju. Lokalno stanovništvo Tikosi ponosno je na svoje nasleđe i prirodna bogatstva i ne gledaju baš uvek blagonaklono na ekonomski prosperitet koji može da naruši taj visoki stepen prirodnih raznolikosti.
Ali, to je miroljubiv narod, posvećen svojoj prelepoj zemlji i zadovoljstvu koje donosi pura vida (čist život). I, sudeći po nedavnim istraživanjima, i najsrećniji narod na svetu. A imaju zašto i da budu.
San Hoze
San Hoze
San Hoze je grad humanih dimenzija, ali zagađen i bučan. Preko dana možete podjednako lako posetiti vulkane Irazu (3.432 m) i Poas (2.708 m), oba aktivna.
Pošto se magla podigne, glavni krater Poasa nudi velelepan prizor, sa svojim malim jezerom sa kiselim vodama, tirkiznim škrinjama u mesečastom udubljenju, prečnika dva kilometra.
Kepo je na samo tri sata od San Hozea, u regiji centralnog Pacifika. Ova prijatna turistička varošica je obavezna stanica pri poseti nacionalnom parku Manuel Antonio, istovremeno najmanjem i najposećenijem parku Kostarike.
Oni koji više vole mesta van utabanih staza treba da krenu ka poluostrvu Nikoja, na severozapadu zemlje. Samara i Malpais su istinski raj za zaljubljene, sa svojim divljim obalama i pustim plažama.
Oni koji više vole mesta van utabanih staza treba da krenu ka poluostrvu Nikoja, na severozapadu zemlje. Samara i Malpais su istinski raj za zaljubljene, sa svojim divljim obalama i pustim plažama.
M. P.
Stil magazin 139 – 24.08.2009.
Stil magazin 139 – 24.08.2009.
Нема коментара:
Постави коментар