Bistre reke i kanali, jezera, banje, lovišta, plodna vinogorja i brojna svetilišta – samo su deo turističke ponude ovog dela Vojvodine
Istorija salaša u Vojvodini duga je više od 300 godina. U početku su ih podizali stočari, kasnije i zemljoradnici. Čitave porodice su se na njima rađale, živele i umirale. Među njima je bilo i onih koji ga nikada nisu napuštali. Znali su jedino za zemlju, nebo i salaš.
U međuvremenu je stiglo neko novo doba. Starije generacije već odavno oru nebeske njive, a ove nove uglavnom koriste blagodeti savremene civilizacije. Putovanje do oranica je toliko skraćeno, da se izgubila svrha ovih starih naseobina.
Međutim, da priču o salašu i salašarima ne pokrije prašina zaborava, potrudili su se turisti.
Međutim, da priču o salašu i salašarima ne pokrije prašina zaborava, potrudili su se turisti.
Bistre reke i kanali, jezera, banje, lovišta, plodna vinogorja i brojna svetilišta – samo su deo turističke ponude Bačke. Ipak, da bi se gostima dočarao i duh prohujalih vremena, pokazalo kako se nekada radilo, nadalo, snevalo i volelo, ponovo se obnavljaju i ove stare ljudske naseobine.
Novo lice mondenske lepotice
Sever Bačke, Subotica i njena okolina, poslednjih godina postaju sve zanimljivija odredišta za domaće i strane turiste. Ne potvrđuju to samo finansijski izveštaji, broj gostiju i zanimanje javnosti, već i brojna gradilišta. Retko se gde u Srbiji u poslednje vreme toliko gradilo i popravljalo. U centru Subotice je nedavno otvoren impozantni Poslovno-hotelski centar "Galerija", zdanje koje se prostire na tridesetak hiljada kvadrata i izlazi na četiri ulice. U blizini Gradske kuće, prepoznatljivog simbola grada, nedavno je završen i hotel "Glorija", čiji su neimari, takođe, uspeli da ga doteraju do četiri zvezdice.
Novo lice mondenske lepotice
Sever Bačke, Subotica i njena okolina, poslednjih godina postaju sve zanimljivija odredišta za domaće i strane turiste. Ne potvrđuju to samo finansijski izveštaji, broj gostiju i zanimanje javnosti, već i brojna gradilišta. Retko se gde u Srbiji u poslednje vreme toliko gradilo i popravljalo. U centru Subotice je nedavno otvoren impozantni Poslovno-hotelski centar "Galerija", zdanje koje se prostire na tridesetak hiljada kvadrata i izlazi na četiri ulice. U blizini Gradske kuće, prepoznatljivog simbola grada, nedavno je završen i hotel "Glorija", čiji su neimari, takođe, uspeli da ga doteraju do četiri zvezdice.
Gradi se i na Paliću. Zidaju se nove i popravljaju stare vile. Iako ih dele decenije, neke i vekovi, imaju štošta zajedničko. Od kula sa oštrim vrhom, obaveznim detaljem palićkog eksterijera, pa sve do luksuza, sjaja i raskoši. Baš kako i dolikuje nekadašnjem mondenskom centru Habzburške monarhije.
A sve je počelo davne 1840. godine, kada je po uzoru na engleske vrtove počela izgradnja velikog parka. Pet godina kasnije otvara se i prvo banjsko kupatilo, a sadašnji izgled Palić dobija početkom prošlog veka kada je završena izgradnja Vodotornja, Velike terase, muzičkog paviljona i hotela "Jezero". Tajnovitost palićkih pejzaža oduvek je plenila srca brojnih generacija putnika, a prelepi parkovi, zanimljiva arhitektura, rekreativni sadržaji na kopnu i vodi i danas privlače pažnju posetilaca.
Na sreću i zadovoljstvo gostiju, ovde ne sakupljaju samo uspomene.
Prema rečima Dragana Miljkovića, direktora Javnog preduzeća "Palić-Ludaš", ovde će se tek graditi. Realizacija nedavno usvojenog master plana, veruju ovde, svrstaće Palić u red najznačajnijih domaćih turističkih centara, zanimljivog i stranim gostima. Planirano je da svih 17 kilometara palićke obale dobije svoju namenu, pa će, između ostalog, biti izgrađeno i nekoliko novih hotela i restorana, veliki sportski centar, golf igralište sa pratećim objektima, banjski centar sa akva-parkom... Posebno je, međutim, važno da se sačuva sve što je vredno iz prošlosti, i da se novi sadržaji dodaju sa merom i potrebnom pažnjom.
Fijakerom kroz vekove
A sve je počelo davne 1840. godine, kada je po uzoru na engleske vrtove počela izgradnja velikog parka. Pet godina kasnije otvara se i prvo banjsko kupatilo, a sadašnji izgled Palić dobija početkom prošlog veka kada je završena izgradnja Vodotornja, Velike terase, muzičkog paviljona i hotela "Jezero". Tajnovitost palićkih pejzaža oduvek je plenila srca brojnih generacija putnika, a prelepi parkovi, zanimljiva arhitektura, rekreativni sadržaji na kopnu i vodi i danas privlače pažnju posetilaca.
Na sreću i zadovoljstvo gostiju, ovde ne sakupljaju samo uspomene.
Prema rečima Dragana Miljkovića, direktora Javnog preduzeća "Palić-Ludaš", ovde će se tek graditi. Realizacija nedavno usvojenog master plana, veruju ovde, svrstaće Palić u red najznačajnijih domaćih turističkih centara, zanimljivog i stranim gostima. Planirano je da svih 17 kilometara palićke obale dobije svoju namenu, pa će, između ostalog, biti izgrađeno i nekoliko novih hotela i restorana, veliki sportski centar, golf igralište sa pratećim objektima, banjski centar sa akva-parkom... Posebno je, međutim, važno da se sačuva sve što je vredno iz prošlosti, i da se novi sadržaji dodaju sa merom i potrebnom pažnjom.
Fijakerom kroz vekove
Kada danas prošetate kroz stoletnu šumu i obratite pažnju na palićke vile, na trenutak ćete pomisliti da svaka od njih ovde stolećima vekuje. Međutim, kada uđete unutra, obiđete sobe i kupatila, vidite saune, džakuzi kade i najsavremeniju tehničku opremu, shvatite da ništa nije prepušteno slučaju. "Lujza", "Milord", "Lago" i druge palićke vile kategorisane su sa četiri zvezdice i zadovoljavaju ukus i najprobirljivijih gostiju. Međutim, kada turiste na severu Bačke upitate šta ih ovde dovodi, odnosno šta ih najviše privlači, mnogi se vraćaju u davnu prošlost i pominju salaše, kulinarske poslastice, dobra vina i vrsne tamburaše.
Okolinu Palića krase brojni salaši, čarde, podrumi vina, ergele konja i sve drugo što ravnici daje život i neku čudnu draž. Svega tri kilometra od jezerske vode su Cvetni i Majkin salaš, tu su i Vinski dvor u Hajdukovu, Gujaš Čarda u Šupljaku, ergela i Vinski salaš na Kelebiji.
Okolinu Palića krase brojni salaši, čarde, podrumi vina, ergele konja i sve drugo što ravnici daje život i neku čudnu draž. Svega tri kilometra od jezerske vode su Cvetni i Majkin salaš, tu su i Vinski dvor u Hajdukovu, Gujaš Čarda u Šupljaku, ergela i Vinski salaš na Kelebiji.
Možete ih obići kolima, pešice, na biciklu, ali je najlepše kada se leti ukrcate na fijaker ili zimi na saonice, pa se uz zvuk praporaca otisnete niz zamišljenu pučinu nekadašnjeg mora. Sve vreme ćete imati osećaj da ste deo starih bajki, da ste se našli usred bakinih priča iz detinjstva kada je sve bilo drugačije, prirodnije, opuštenije i nekako normalnije.
Međutim, neka druga bajka, ona gastronomska, počinje tek kada se uđe u neki od salaških restorana. Tu se mora brzo birati, jer ko kasni, kažu domaćini, stiže na voz!? I to ne onaj leskovački brzi, već onaj spori, lalinski – bez početka i bez kraja. A čega sve tu nema – bog će znati. Kulen, šunka, švargla, čvarci i, naravno – rezanci! I dalje redom, baš kao u onoj Balaševićevoj pesmi. Kulinarstvu se u Bačkoj pridaje posebna pažnja. Sve se priprema po starim, pomalo već zaboravljenim receptima, a hrana se gotovi u glinenim posudama i peče u originalnim pećima, sačuvanim iz nekih davnih dana. Osim standardne ponude, gostima se preporučuju i supe od patki i morki, rinflajš, razni sosovi i paprikaši, riblje čorbe i drugi specijaliteti. Valja, ipak, malo predahnuti – tek toliko da se nađe mesta i za razne krofne, knedle, štrudle, orasnice i ostale poslastice.
Gde je dobro iće, još je bolje piće. Kao aperitiv, domaćin će vam predložiti domaću rakiju od kajsije, a vino za kasnije. Ali, koje? Palićki pesak je iznedrio najbolje sorte vina, pa možete birati između "graševine", "župljanke", "rizlinga" ili "kaberneta". Šta god da uzmete, nećete pogrešiti. A onda ćete, na krilima dobre pesme i još boljeg vina, lako i bez napora, stići i u neko prošlo vreme, doba kada je Palić, pored Opatije, Karlovih vari i Sent Morica bio najposećeniji mondenski centar srednje Evrope. Bačvani kažu da se to vreme može vratiti i, po svemu sudeći, treba im verovati.
Gde je dobro iće, još je bolje piće. Kao aperitiv, domaćin će vam predložiti domaću rakiju od kajsije, a vino za kasnije. Ali, koje? Palićki pesak je iznedrio najbolje sorte vina, pa možete birati između "graševine", "župljanke", "rizlinga" ili "kaberneta". Šta god da uzmete, nećete pogrešiti. A onda ćete, na krilima dobre pesme i još boljeg vina, lako i bez napora, stići i u neko prošlo vreme, doba kada je Palić, pored Opatije, Karlovih vari i Sent Morica bio najposećeniji mondenski centar srednje Evrope. Bačvani kažu da se to vreme može vratiti i, po svemu sudeći, treba im verovati.
Vlada Arsić
Press magazin 77 – 20.04.2008.
Press magazin 77 – 20.04.2008.
Нема коментара:
Постави коментар