GORNJI MILANOVAC

NAJMLAĐI SRPSKI GRAD

Istorija Gornjeg Milanovca je istorija uspona i padova, stvaranja i razaranja. Osnovan kneževim ukazom 1853. godine, izgrađen za svega nekoliko godina, uništen je u samo jednom danu 1941. godine. Čak deset godina je trajalo samo raščišćavanje ruševina

Dok šetate kroz varoš podno Rudnika, najpre ćete primetiti dugačke i prave ulice, sa širokim trotoarima i lepim drvoredom. I sve se, po pravilu, seku pod pravim uglom. Ova ravničarska urednost, tako neprikladna planinskim visovima zapadne Šumadije, nije slučajna. Gornji Milanovac je, valjda, jedini grad u Srbiji koji su najpre nacrtali, a potom gradili. Doskora su se mogli sresti i stariji ljudi, čiji su očevi i dedovi učestvovali u stvaranju grada na obalama Despotovice. Njihova sećanja, sveža i neiskrivljena, verovatno više vrede nego pisane hronike mnogih gradova, čija slova blede pod teretom prohujalih vekova. Zato je, možda, najbolje krenuti redom…

Mapa lokacije Gornjeg Milanovca

Tesna Brusnica

Posle Drugog srpskog ustanka i turskog hatišerifa iz 1830. godine, Srbima je omogućeno da deo državnih poslova obavljaju i sami. U većim varošima srezova i nahija formiraju se administrativni centri u kojima se stvaraju sudovi, organizuje pošta i druge ustanove važne za privredni i društveni život. S obzirom na to da je tokom prethodnih bojeva Rudnik bio razoren, sedište rudničke nahije se premešta u Brusnicu, selo udaljeno dvadesetak kilometara u pravcu Čačka.

Centar grada

Početkom 40-ih godina XIX veka varošica je sa okolnim selima imala oko 150 kuća i više od 800 stanovnika. Međutim, Brusnica nije imala uslova za dalji razvoj. Jednostavno, nije bilo dovoljno prostora za gradnju dućana, zanatskih radionica, magacina i kuća za novi građanski sloj stanovništva. To je bio razlog da knez Aleksandar Karađorđević početkom 1853. godine donese ukaz o izgradnji novog naselja na Divljem polju, utrini pored reke Despotovice.

Današnji izgled zgrade Okružnog načelstva

Po sećanju starih Milanovčana, Divlje polje je bilo potpuno nenastanjeno i korišćeno je za ispašu stoke. Jedini objekat je bio neugladni turski han, gde su putnici povremeno svraćali. Pre početka gradnje, zemljište je detaljno ispitano, a iz Beča su dovedeni stručnjaci koji su napravili urbanistički plan, ucrtali ulice i postavili prve temelje novog grada. Ubrzo je počelo da se gradi zdanje za potrebe suda, načelstva, pošte i drugih ustanova, a istovremeno je niklo i više od 100 kuća za potrebe državnih činovnika, zanatlija, trgovaca i imućnih seljaka. Iz Brusnice su preneta dva dućana, dve kafane, pekara, kovačnica i nekoliko kuća. Novu varoš su najpre nazvali Despotovica, po imenu reke, ali je samo šest godina kasnije promenila ime u Gornji Milanovac – po naredbi kneza Miloša Obrenovića, sa željom da sačuva uspomenu na svog polubrata, vojvodu Milana Obrenovića.

Crkva Svete Trojice

Kratka istorija Milanovca doslovno se može nazvati istorijom uspona i padova, stvaranja i razaranja. Zbog loših saobraćajnih veza gradić se sporo razvijao, ali je do početka Prvog svetskog rata već imao obeležja uređenog naselja. Postojale su škole, pošta, bolnica, garnizon, štedionica i veći broj zanatskih i trgovačkih radnji. Nažalost, ratna razaranja su prekinula razvoj, a veliki broj Milanovčana je zauvek ostao na stratištima širom zemlja. Iz tog perioda vredi pomenuti da je upravo ovde, krajem 1914. godine vojvoda Živojin Mišić doneo odluku o početku Rudničke ofanzive, koja je prerasla u jednu od najslavnijih stranica srpske istorije – Kolubarsku bitku.

Nestao u jednom danu

Posle rata Milanovčani broje žrtve i vidaju rane. Popravljaju se zgrade, obnavlja se infra-struktura, život se vraća u normalne tokove. Ali, ne zadugo. Stiže novi rat i nova katastrofa. Ovoga puta veća i razornija. Kako je nastao, Milanovac je još brže nestao – za samo jedan dan! Petnaestog oktobra 1941. godine grad je bombardovan i spaljen do temelja. Skoro 90 odsto svih zgrada je zbrisano sa lica zemlje, a ubrzo stiže i zima…

Divlje polje preko noći postaje grad duhova. O razmerama katastrofe najbolje svedoči podatak da je posle rata, kada se čitava zemlja obnavljala i razvijala, Milanovčanima trebalo punih 10 godina samo da raščiste ruševine.

Manastir Vraćevšnica

Ipak, život je tekao dalje. Vispreni, vredni i uporni građani, uspevaju da svoj grad ponovo dignu na noge. Sredinom druge polovine XX veka Gornji Milanovac je savremena, privredno razvijena varoš, a brojna preduzeća poput "Takova", "Dečjih novina", "PIK"-a, "FAD"-a, "Metalca" i drugih, ostvaruju takve rezultate da se za ime šumadijskog gradića čulo i van granica zemlje. Nažalost, po nekom utvrđenom sledu, ponovo stiže rat, kriza, nestašice i neizvesnost.

U Milanovcu danas štošta ne radi, nezaposlenost je poprilična, ali nada i dalje tinja. Bilo je, kažu, i gorih vremena, pa se nakako preguralo. Dok industrija ponovo ne oživi, ovde veruju da mogu ponuditi i nešto drugo. Pre svega, misli se na okolinu grada, koja pruža neslućene mogućnosti za razvoj turizma. Gradić u podnožju Rudnika, Vujna i Suvobora, na jednoj od glavnih saobraćajnica u zemlji, zaista ima šta da ponudi. Osim prelepih planinskih visova, tu su i brojni manastiri, banje, etno-sela, mesta burnih istorijskih događaja i sve drugo što savremene nomade može privući da dođu, zastanu, lepotu sagledaju i svoje utiske drugima prepričaju.

Takovo, crkva brvnara

A turizam je, da podsetimo, privredna grana koja u svetu sve više preuzima primat. Zašto ne bi i kod nas?

Vlada Arsić
Press magazin 73 – 23.03.2008.