DREZDEN

GRAD ROĐEN IZ PEPELA

Drezden, do temelja razoren 1945, posle rata obnovljen, postao je jedan od najlepših saksonskih gradova, bogat kulturnim nasleđem, srednjevekovnim spomenicima, fasadama u stilu baroka i secesije

Drezden je čarobno estetizovan grad, izgrađen još pre osam vekova. Prepun je istorijsko-kulturnih spomenika iz srednjeg veka, kao i onih iz vremena jugend i bauhaus stilova, rođenih početkom XIX i krajem XX veka. Zbog toga se nalazi pod zaštitom UNESCO-a.

Saksonska lepotica bila je razorena gotovo do temelja u bombardovanju savezničkih snaga 1945. Mnogi i danas govore i pišu da je to bilo nepotrebno, jer je rat već bio završen! Preživeli stanovnici, uglavnom sa periferije Drezdena, neposredno posle velikih razaranja, tačnije 1949, odlučili su da sa grupom arhitekata, istoričara umetnosti i drugim stručnjacima načine projekat njegove rekonstrukcije. Predratni izgled Drezdena vraćen je u potpunosti! Danas u Drezdenu ćivi 500.000 stanovnika, dok ih je pred Drugi svetski rat bilo 650.000.

Mapa i lokacije Drezdena

Zvanična statistika svedoči da je poginulo 35.000 ljudi, ali je ta brojka u stvari čak trostruko veća. Turistički vodič, koji nas je znalački o precizno upoznao sa istorijom ovog saksonskog, ali i nemačkog i evropskog kulturnog centra, ističe da od Drezdena nema lepšeg i privlačnijeg ambijenta za život. Grad na Elbi je ne samo kulturni i istorijski evropski centar već i jedan od najzdravijih na Starom kontinentu: parkovi i nepregledne šume pokrivaju ogromne površine grada i njegove okoline.

Tih i otmen

Panorama Drezdena

Osim obilaska starog gradskog jezgra, autobus sa turistima će još najmanje pola časa zavijati putem uz šumovitu visoravan, gde su u prostranim vilama nekad živele aristokratske porodice i javne ličnosti. Kasnije, po završetku Drugog svetskog rata, u njih su se uselili brojni pripadnici Štazija (Državne bezbednosti DDR).

Staro gradsko jezgro

Tih, miran i otmen, sa prijatnim žagorom turista koji govore različite svetske jezike, grad na Elbi pulsira posebnim ritmom. Prijatnu atmosferu stvaraju i mali orkestri koji dočekuju posetioce. Elbom promiču brodovi, tajođe prepuni turista.

Turistički brodovi na Elbi

Oni na otvorenim palubama uživaju u vožnji rekom koja protiče kroz Drezden. Romantičnu sliku Drezdena ne remete ni mali kiosci iz kojih se širi miris pečenih belih kobasica, po kojima je grad na Elbi takođe poznat.

Luteranska crkva pre i posle rekonstrukcije

Osim srednjevekovnih spomenika, Drezden je sačuvao i ostvarenja u jugend stilu koji je osvojio Nemačku i Austriju krajem XIX i početkom XX veka. Jugend stil je, zapravo, drugi naziv za secesiju ili art-nuvo. Osobenu vrednost i lepotu Drezdena predstavljaju i fasade, stvarane u stilu bauhausa. Istoimena škola bila je zatvorena tridesetih godina minulog veka, po dolasku nacista na vlast, kada je osnivač ovog pravca morao da se preseli u Ameriku.

Saksonska Firenca

U drevna vremena, sve do XIII veka, Drezden su naseljavali Sloveni: Česi, Poljaci, Lužički Srbi. Procenjuje se da u nemačkoj federalnoj državi Saksoniji danas živi približno 50.000 pripadnika raznih slovenskih naroda.

Upravo u ovoj saksonskoj lepotici Odol je osmislio istoimenu tečnost za dezinfekciju. To se dogodilo davne 1912. godine, u vreme Vajmarske republike. Odolu u čast otvoren je verovatno jedini muzej higijene u svetu.

Park

Iz bogate istorije Drezdena zabeležili smo i podatak da je upravo u njegovoj blizini Napoleon potukao savezničku vojsku 1813. Najveći park u Drezdenu dobio je ime po najmarkantnijem saksonskom kralju Avgustu, zvanom "jaki". Priča da je imao 360 dece nema potvrdu, mada se zna da je bio veliki ljubavnik.

Majsenov porcelan

Čuveni Majsenov porcelan nastao je upravo u Drezdenu, pa je i to razlog što je jedna od najposećenijih stalnih izložbi ona na kojoj se izlažu ovi predmeti. "Saksonska Firenca", kako još nazivaju Drezden, ostaće zapamćena i po slavnim umetnicima i filozofima koji su tu živeli i stvarali: Sergej Rahmanjinov, Fridrih Šiler, Karl Marija Veber, Fridrih Vilhelm Šeling, Rihard Vagner, Fjodor Dostojevski. Smatra se da je Tomas Man upravo u ovom prelepom gradu dobio inspiraciju da napiše svoje remek delo "Čarobni breg".

Olga Vasiljević
Politika MAGAZIN 590 – 18.01.2009.