Župa se smatra jednim od najstarijih i vodećih vinogorja na Balkanu. Kroz čitav srednji vek manastiri Hilandar, Studenica i Žiča imali su ovde svoje vinograde
Putniče, kada dođeš u Župu, bilo sa severa, bilo sa juga, bilo iz nekog drugog pravca, znaj da si dobrodošao gost u ovom blagoslovenom kraju. Stigao si u prestonicu loze i vina, u klasičnu zemlju srpskog vinogradarstva i vinarstva, u Župu aleksandrovačku. Vinova loza čvrsto je isprepletala svoj život sa životom čoveka na ovom prostoru gde se zajedno raduju i tuguju stolećima i gde su pustili duboke korene. Srbija je otadžbina, Župa domovina, a vino sudbina vrednih i časnih ljudi u čijem je genetskom kodu upisana neizmerna ljubav prema najslađem voću – grožđu i najlepšem od svih pića – vinu.
Putniče, kada dođeš u Župu, bilo sa severa, bilo sa juga, bilo iz nekog drugog pravca, znaj da si dobrodošao gost u ovom blagoslovenom kraju. Stigao si u prestonicu loze i vina, u klasičnu zemlju srpskog vinogradarstva i vinarstva, u Župu aleksandrovačku. Vinova loza čvrsto je isprepletala svoj život sa životom čoveka na ovom prostoru gde se zajedno raduju i tuguju stolećima i gde su pustili duboke korene. Srbija je otadžbina, Župa domovina, a vino sudbina vrednih i časnih ljudi u čijem je genetskom kodu upisana neizmerna ljubav prema najslađem voću – grožđu i najlepšem od svih pića – vinu.
Mapa lokacije AleksandrovcaOvako glasi dobrodošlica Turističke organizacije Aleksandrovca, administrativnog, privrednog, obrazovnog, zdravstvenog i kulturnog centra Župe. Župa je sinonim za teritoriju opštine Aleksandrovac od oko 369 kvadratnih kilometara, 54 naseljena mesta i oko 30.000 stanovnika. Smeštena je u centralnom delu Srbije, na istočnim padinama Kopaonika, Željina i Goča, odnosno zapadnim obroncima Jastrepca, obgrljena Rasinom, koja tu izvire, i Pepeljušom, koja protiče kroz grad. Oba imena upotrebljavaju se ravnopravno, asocirajući na jedno od najstarijih i vodećih vinogorja na Balkanu. Tri srpska manastira: Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek, imala su svoje vinograde u Župi.
Žive za "Berbu"
Žive za "Berbu"
Panorama Aleksandrovca Kada smo početkom decembra stigli u ovu prestonicu loze i vina, ljubaznim domaćinima je bilo žao što nismo došli dva meseca ranije dok je trajala tradicionalna "Župska berba". Osmišljena još 1963. godine, do danas je ugostila oko 3,5 miliona posetilaca iz zemlje i inostranstva koji su popili isto toliko litara "ružice". Nekada je trajala desetak dana, sada četiri-pet, ali svejedno, za ovaj karneval vina sa ovde živi, o njemu se dugo pripoveda.
Logotip Župske berbe – Tada Župljani dočekuju goste raširenih ruku i otvorena srca – kaže Snežana Žarković, direktor Turističke organizacije.
Vinska ulica – Ceo grad je okićen vinovom lozom, oživi i Vinska ulica od četrdesetak vinskih kuća i vinarija u kojima se prvo razgleda, a onda i proba grožđe i vino.
Fontana vina Posebna atrakcija je jedinstvena fontama u obliku grozda iz koga se slivaju vodoskoci vina besplatnog za sve goste, a tu je i poljoprivredna izložba sa tradicijom dužom od jednog veka.
Poljoprivredna izložba Sastavni deo pejzaža župskog vinogorja su takozvane poljane, jedinstvena sezonska vinogradarska naselja u Srbiji čiji su vlasnici stanovnici okolnih sela koji tamo borave tokom prolećnih i jesenjih radova. Zbijene kuće, tesne ulice i po jedan mali trg, podrumi od kamena, brvna i talpi – to bi otprilike bio opis ovih naselja kojih je nekada bilo sedamdesetak, a danas svega 25.
Poljane, stara vinogradarska naselja Posle "Berbe", u poznu jesen, Aleksandrovac se ne razlikuje mnogo od ostalih mesta srpske provincije. Pod naletima košave simpatična popločana pešačka zona sa kandelabrima uglavnom je prazna, osim u špicevima kada Župljani idu na posao ili u školu ili se otud vraćaju. Kafići, najčešće puni pre podne, rečito govore da ovde nema baš preterano posla, a prazni u popodnevnim i večernjim časovima da je malo kome do provoda. Ako se izuzmu zaposleni u društvenoj firmi "Vino Župa", jednom od najvećih proizvođača alkoholnih pića, sokova i koncentrata, ovdašnje stanovništvo gotovo se isključivo bavi poljoprivredom, pre svega vinogradarstvom.
Župske sfinge
U samom centru grada je i sedište opštine Aleksandrovac, moderna bela zgrada skromnih dimenzija sa stubovima, koja bi odisala dobrim ukusom i optimizmom da iza nje ne štrči onaj jezivi nezavršeni mastodontski nastavak, poput dinosaurusove repine, koji niti može da se sruši, niti da se završi. A i čemu, kome? Hotel "Grozd" bi i mogao nečemu da posluži, naročito tokom "Berbe", ali je, rekoše nam, nesrećno privatizovan, pa skoro da i ne radi. U svakom slučaju, nismo mogli u njemu da odsednemo pošto nije bilo struje.
Župske sfinge
U samom centru grada je i sedište opštine Aleksandrovac, moderna bela zgrada skromnih dimenzija sa stubovima, koja bi odisala dobrim ukusom i optimizmom da iza nje ne štrči onaj jezivi nezavršeni mastodontski nastavak, poput dinosaurusove repine, koji niti može da se sruši, niti da se završi. A i čemu, kome? Hotel "Grozd" bi i mogao nečemu da posluži, naročito tokom "Berbe", ali je, rekoše nam, nesrećno privatizovan, pa skoro da i ne radi. U svakom slučaju, nismo mogli u njemu da odsednemo pošto nije bilo struje.
Zavičajni muzej Župe Zavičajni muzej takođe je u centru, u vrlo lepoj i dobro očuvanoj staroj zgradi koja čuva arheološku, etnografsku i istorijsku zbirku od oko 3.000 eksponata. Najvredniji su četiri neolitske monumentalne skulpture, takozvane župske sfinge, koje pripadaju vinčanskoj kulturi: Lady of Aleksandrovac, Venus de Cira, Madame de Vitkovo i Madame de Venias.
A posebna aleksandrovačka atrakcija je Muzej vinarstva i vinogradarstva u podrumu Poljoprivredne škole, nezaobilazna stanica turističkih poseta i ekskurzija.
A posebna aleksandrovačka atrakcija je Muzej vinarstva i vinogradarstva u podrumu Poljoprivredne škole, nezaobilazna stanica turističkih poseta i ekskurzija.
Manastir Rudenica Snežana Žarković odlično sarađuje sa kolegama iz Vrnjačke banje i sa Kopaonika koji joj redovno šalju goste na jednodnevni izlet. Pošto ih provede kroz centar grada i pomenute muzeje, vodi ih u obilazak okoline. Recimo da videostatke srednjevekovnog grada Koznika, 10 kilometara jugozapadno od Aleksandrovca, čija citadela sa sedam kula dobro očuvana. Pa u manastir Rudenicu, 10 kilometara severno od grada, izgrađen u moravskom stilu za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića 1410. godine.
Manastir Drenča Ne zaobilazi ni obližnji manastir Drenču, u narodu poznat pod imenom "Dušmanica", "majku svih moravskih crkava", kao ni novi manastir Sveti Vrači, petnaestak kilometara dalje u selu Pleš, izgrađen na temeljima stare crkve o kojoj nema pouzdanih podataka.
Za rekreativni turizam naročito je zanimljivo Mitrovo polje između Kopaonika, Goča i Željina, na nadmorskoj visini od 760 metara. Topla leta i snežne zime ćine ga zgodnim mestom za odmaralište od 100 ležajeva, sa kompleksom sportskih terena i otvorenim bazenom za plivanje.
Za rekreativni turizam naročito je zanimljivo Mitrovo polje između Kopaonika, Goča i Željina, na nadmorskoj visini od 760 metara. Topla leta i snežne zime ćine ga zgodnim mestom za odmaralište od 100 ležajeva, sa kompleksom sportskih terena i otvorenim bazenom za plivanje.
Etno-selo u Latkovcu Župa aleksandrovačka, koju je za istoriju srpskog naroda pre više od osam vekova za svagda vezao veliki župan Stefan Nemanja, do 19. juna 1882. godine imala je prestonicu Kožetin, a onda je postala Aleksandrovac po Aleksandru Obrenoviću. Ovu prapostojbinu vinove loze, u kojoj se na tragu vina živi oko 3.000 godina, pohodili su mnogi velikani: Feliks Kanic, Joakim Vujić, Jovan Cvijić, Milovan Glišić, Stanislav Vinaver, Josif Pančić, Milisav Lutovac... a francuski konzul Deko ju je pre više od jednog veka nazvao "drugom evropskom Šampanjom".
Rada Tamindžić
Politika MAGAZIN 536 – 06.01.2008.
Politika MAGAZIN 536 – 06.01.2008.
Нема коментара:
Постави коментар