12 октобар 2011

ISTANBUL

NA LEPOM PLAVOM BOSFORU

Ako želite da se prošetate svetskom istorijom, od Rimskog carstva do današnjih dana, dođite u nekadašnji Carigrad. Bivša prestonica brojnih imperija leži na dva kontinenta i pravi je konglomerat naroda, vera, kultura i običaja

Na mestu gde se, i fizički i duhovno, susreću dva kontinenta, proteže se Istanbul, velegrad koji pleni prostranstvom i životom, moderan grad koji se nije odrekao tradicije. Na panorami Istanbula su jasno uočljivi nebrojeni minareti, ali i moderni neboderi u staklu, a mogu se videti i velelepne građevine koje vekovima nadnose nad Bosfor.

Mapa i lokacija Istanbula

Grad koji leži na dva kontinenta kroz vekove je bivao prestaonica čak tri moćne imperije. Najpre je od Rima preuzeo tron Rimskog carstva, zatim je bio prestoni grad Vizantije, a potom i Otomanske imperije. Carstva su se rušila, ali je grad, poznat kao Vizantion, Konstantinopolis i, konačno, Istanbul, nastavljao da živi. Dvadesetih godina XX veka je, iz političkih razloga, za glavni grad moderne Turske proglašena Ankara, ali je Istanbul ostao privredna, kulturna i turistička prestonica zemlje.

Tome su svakako doprineli i širom sveta čuveni spomenici kulture, koji su istovremeno i vrhunska arhitektonska dostignuća. Zbog toga upoznavanje Istanbula najčešće počinje od istorijske četvrti, koja se nalazi u evropskom delu grada, nadomak Bosfora, čije plavetnilo oplemenjuje prizor u svakom trenutku.

U srcu grada

Aja Sofija

Najslavnija građevina iz vizantijskog perioda je Aja Sofija, koju je u VI veku podigao imperator Justinijan. Velelepno zdanje, čije je ime sinonim za božansku mudrost, bilo je hrišćanski hram skoro hiljadu godina, u to vreme najveći na svetu. Kada su u XV veku osvojili Istanbul, Turci su Aja Sofiju pretvorili u džamiju. Kao islamska bogomolja služila je pet vekova, da bi u prvoj polovini XX veka bila pretvorena u muzej. Aja Sofija i danas fascinira grandioznošću od koje zastaje dah. O dimenzijama ovog zdanja najbolje govori činjenica da je, prilikom restauracije, potrebno nekoliko meseci samo da se postave skele koje dosežu do kupole, a za čitav posao je potrebno nekoliko godina.

Sultan-Ahmetova ili Plava džamija

U neposrednoj blizini se nalazi Sultan-Ahmetova džamija. Ime je dobila po vladaru koji ju je podigao početkom XVII veka, ali je poznatija kao Plava džamija. Taj naziv joj savršeno pristaje jer njenim enterijerom dominira plava boja. To je jedina džamija na svetu sa šest minareta. Ovu nesvakidašnju pojavu objašnjava legenda…Želeći da zaseni sve prethodnike i njihova dela, pa i čuvenu Aja Sofiju, sultan je, kada je izdavao zapovest da se sagradi džamija, arhitekti naredio da minarete izgradi od zlata.

Ispostavilo se, međutim, da se vladar preračunao i da za zlatne minarete nije bilo dovoljno sredstava.

Sultanova se zapovest morala bez pogovora poštovati, pa se nesrećni neimar našao na velikoj muci. Srećom, dosetio se da umesto četiri zlatna minareta podigne – šest običnih. Poenta je u tome da se na turskom jeziku pridev "zlatni" izgovara veoma slično kao broj "šest". Toliko slično da je arhitekta uspeo da uveri sultana da je njegovu naredbu pogrešno čuo!

Palata Topkapi

U susedstvu je i čuvena Topkapi palata, nekadašnja rezidencija otomanskih sultana. Bila je dom vladara Otomanskog carstva skoro četiri stotine godina, sve do sredine XIX veka, kada je njenu ulogu preuzela novoizgrađena palata Dolmabahče.

Topkapi je u prvoj polovini XX veka pretvoren u muzej, koji danas važi za jedan od najbogatijih u svetu.

Palata Dolmabahče

Dolmabahče palata, poslednja rezidencija otomanskih sultana, takođe se nalazi na evropskoj strani, ali u drugom delu grada. Uzdiže se na samoj obali Bosfora. Građena je po ugledu na druge evropske palate, pa su u arhitekturi prisutni stilovi Zapada, a i enterijar je uređen u istom maniru. Ovo izuzetno raskošno zdanje, u koje su nekada stupali samo odabrani, danas je, kao muzej, otvoreno za sve posetioce. Ne treba ga nipošto propustiti.

Natrag u sadašnjost

Trg Taksim

Trg Taksim je centar modernog, ali i čitavog Istanbula. Ovde se nalazi Spomenik Republici, čija je glavna figura Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne turske države. Nekada je sa ovog mesta regulisana distribucija vode u sve delove grada. Otuda i ime Taksim, što na turskom znači "distribucija" ili "raspodela". I danas odavde vode putevi do svih delova Istanbula.

Galata kula

Od Taksima se proteže i Ulica nezavisnosti, pretvorena u pešačku zonu. Njom isključivo saobraća turistički tramvaj, koji se ipak ne koristi samo u turističke svrhe. Ova ulica je, kao i čitav kraj, prepuna radnji, restorana, kafea, bioskopa, pozorišta i galerija, ali i banaka i konzulata. Proteže se do Galata kule, sa koje se pruža zadivljujući pogled na panoramu evropskog dela grada i Bosfor.

Ovaj deo grada je poznat kao Bejoglu, a u blizini su i Šišli i Bešiktaš. Svi se oni ubrajaju u najmodernije kvartove današnjeg Istanbula. U Šišliju je 2005. godine otvoren za sada najveći tržni centar u Evropi i drugi po veličini u svetu.

Turisti ipak češće odlaze u jedan drugi tržni centar, koji je jedno od najvećih atrakcija grada na Bosforu.

Gradski damari

Kapali čaršija ili Veliki bazar

Reč je o nadaleko poznatoj Kapali čaršiji, poznatoj i kao Veliki bazar. Orijentacije radi, nalazi se nedaleko od istorijske četvrti grada. sastoji se od preko šezdeset ulica i više hiljada radnji, u kojima se prodaje najraznovrsnija roba. Ima tu suvenira i slatkiša, ali i odeće, kože zlata… Šta god da kupujete, cenkanje je obavezno. Ovakav vid trgovine je prisutan na mnogim mestima u Turskoj, ali ne i na svim. Pravilo je da su cene fiksne ako su ispisane. Ukoliko cene nisu istaknute već ih prodavac usmeno saopštava, počnite da se pogađate.

Da bi se što bolje upoznao duh grada, najbolje je da se ode u neki od nacionalnih restorana. Ako se odlučite za tursko veče, uživaćete i u harmoniji orijentalnih tonova i lepoti turskih folklornih igara.

Bosfor

Krstarenje Bosforom bi trebalo da bude još jedna obavezna stavka na listi svakog putnika. Ono će mu omogućiti da uživa ne samo u pogledu na sam moreuz i njegove grandiozne mostove, već i na prelepe palate na njegovim obalama.

Prizor sa obale zaliva Zlatni rog

Ovim se spisak onoga što se u Istanbulu mora videti i probati ne završava. Rvropski deo grada zaseca zaliv, koji ima oblik roga i koji, prilikom zalaska sunca, dobija zlatana odsjaj. Zato se i zove Zlatni rog. Prizori sa njegovih obala i mostova su očaravajući, baš kao i pogled sa Čamlidže, vidikovca na azijskoj strani, sa kojeg se jednim pogledom može obuhvatiti Bosfor, njegovi mostovi i veliki deo grada.

Konačno, jedan od najboljih načina da se grad zaista upozna jeste slobodna šetnja njegovim ulicama. Ipak, treba biti na oprezu: u Istanbulu se vozi brzo, uz ne baš poštovanje saobraćajnih propisa. Šetnju gradom ipak ne treba propustiti.

Kud god da krene, putnika će pratiti kosmopolitski duh grada. Njegovi domaćini će se, svojim gostoprimstvom, postarati za to.

Toliko je toga izuzetnog u Istanbulu da se njegovi gosti teško mogu složiti oko toga šta je najlepše. Ovde se na neopisivo šarmantan način prožimaju i stapaju tradicionalni i moderni duh, opuštenost i dinamičnost, lakoća i postojanost… I po jedinstvenom alhemijskom receptu stvaraju neizmerno fascinantan i uzbudljiv grad. Grad u koji morate zakoračiti…
Vesna Milojević
HORIZONT 11/06

Нема коментара:

Постави коментар

Постави коментар