U Veneciji, gradu "najneverovatnijem od svih gradova", gradu hedonizma, umetnosti, mistike, čudesnoj metropoli na 117 ostrva u Jadranskom moru, jedna građevina ipak posebno i danas mami uzdahe svojom lepotom i uzvišenošću
Crkva Santa Maria della Salute na ostrvcetu San Đorđo, posvećena Bogorodici, remek-delo baroka i genijalnog Longene i simbol ovog grada koji je i sam remek-delo. Podignuta je u XVII veku posle epidemije kuge koja je poharala trećinu stanovnika Venecije, kao znak zahvalnosti preživelih Majci božjoj što ih je spasila.
Drvo iz Crne Gore
Ovo je reprezentativno delo zapadne kulture i umetnosti i jedna od najoslikanijih italijanskih crkava. Njena izgradnja počela je 1631. godine kada je Longena imao 26 godina. Salute (kako crkvu uobičajeno zovu) osmougaonog je oblika, a za izgradnju platforme korišćena je drvna građa iz Crne Gore. Konstrukcija je od istarskog kamena i marmorina (briketi obloženi mermernom prašinom). Koliko je dominantna u svojoj spoljašnjosti, tek od njene unutrašnjosti zastaje dah. Barokni oltar osmislio je sam Longena, a svojim delima ukrasili su je Hoze de Korte, Alesandro Varotari, Tintoreto... "Biće to crkva kakvu svet do sada nije video", zapisao je Longena u svojim beleškama. Salute je završena 50 godina kasnije, samo nekoliko meseci pre smrti čuvenog arhitekte.
Ovo je reprezentativno delo zapadne kulture i umetnosti i jedna od najoslikanijih italijanskih crkava. Njena izgradnja počela je 1631. godine kada je Longena imao 26 godina. Salute (kako crkvu uobičajeno zovu) osmougaonog je oblika, a za izgradnju platforme korišćena je drvna građa iz Crne Gore. Konstrukcija je od istarskog kamena i marmorina (briketi obloženi mermernom prašinom). Koliko je dominantna u svojoj spoljašnjosti, tek od njene unutrašnjosti zastaje dah. Barokni oltar osmislio je sam Longena, a svojim delima ukrasili su je Hoze de Korte, Alesandro Varotari, Tintoreto... "Biće to crkva kakvu svet do sada nije video", zapisao je Longena u svojim beleškama. Salute je završena 50 godina kasnije, samo nekoliko meseci pre smrti čuvenog arhitekte.
Crkva je, još od nastanka do danas, u središtu značajnog venecijanskog događaja poznatog kao Festa dela Madona dela Salute. Odlukom venecijanskih vlasti, svake godine 21. novembra kreće se procesija od Trga svetog Marka do bazilike Salute u znak zahvalnosti Bogorodici spasiteljki.
Ali tu se priča o crkvi Salute ne završava. Venecija je bila inspiracija i fascinacija tokom vekova. Postoji ipak jedna pesma inspirisana crkvom Salute, koja je više od opisa, više od doživljaja, više od svake proze... pesma Laze Kostića. I mala predistorija... Već je spomenuto da je Salute napravljena od građe iz Crne Gore i Istre. U XVII veku manir Italijana bio je da seku slobodno šume sa ove strane Jadrana. Svoj jed zbog seče "slovenskih dubova", Laza Kostić opevao je u pesmi "Dužde se ženi", 70-ih godina XIX veka.
Ali tu se priča o crkvi Salute ne završava. Venecija je bila inspiracija i fascinacija tokom vekova. Postoji ipak jedna pesma inspirisana crkvom Salute, koja je više od opisa, više od doživljaja, više od svake proze... pesma Laze Kostića. I mala predistorija... Već je spomenuto da je Salute napravljena od građe iz Crne Gore i Istre. U XVII veku manir Italijana bio je da seku slobodno šume sa ove strane Jadrana. Svoj jed zbog seče "slovenskih dubova", Laza Kostić opevao je u pesmi "Dužde se ženi", 70-ih godina XIX veka.
Veza istoka i zapada
Mnogo godina kasnije, kada je na proputovanju sa svojom ženom Laza stigao u Veneciju i video crkvu, ostao je zapanjen pred njenom lepotom. Zato joj se, već u prvim strofama on obraća i izvinjava: "Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se ustuk svakoje zlosti blaženoj tebi podiže dvor...".
Naš slavni poeta video je u ovoj građevini vezu između istoka i zapada, katoličanstva i pravoslavlja, ona je za njega bila simbol lepote, poezije, idealne romantičarske drage (Lenka Dunđerski) i umetnosti uopšte.
Mnogo godina kasnije, kada je na proputovanju sa svojom ženom Laza stigao u Veneciju i video crkvu, ostao je zapanjen pred njenom lepotom. Zato joj se, već u prvim strofama on obraća i izvinjava: "Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se ustuk svakoje zlosti blaženoj tebi podiže dvor...".
Naš slavni poeta video je u ovoj građevini vezu između istoka i zapada, katoličanstva i pravoslavlja, ona je za njega bila simbol lepote, poezije, idealne romantičarske drage (Lenka Dunđerski) i umetnosti uopšte.
–
Press Kofer 37 – 27.02.2008.
Press Kofer 37 – 27.02.2008.
Нема коментара:
Постави коментар